.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 16749/2025
09.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Popović, advokat iz ..., protiv tužene „Raiffeisen Bankˮ A.D. Beograd, čiji je punomoćnik Kosta Danilović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 28936/21 od 27.03.2025. godine, u sednici održanoj 09.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 28936/21 od 27.03.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 28936/21 od 27.03.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 1782/20 od 19.05.2021. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da odredba člana 4. stav 1. tačka 3. Ugovora o kreditu od 23.01.2006. godine, zaključenog između tužioca i tužene koja glasi: „Korisnik kredita se obavezuje da na dan zaključenja ugovora plati banci proviziju u iznosu od 2,750% od iznosa odobrenog kredita na ime naknade za obradu kreditnog zahteva“ apsolutno ništava i ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova na osnovu naplaćene naknade za administriranje kredita isplati iznos od 6.562,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.01.2006. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 23.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 28936/21 od 27.03.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava. Pobijana odluka je u skladu sa pravnim stavom o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine, dopunjenim na sednici istog odeljenja 16.09.2021. godine, a kod utvrđenja da tužilac nije upoznat sa vrstom i visinom troškova kredita u predugovornoj fazi.
Iz tog razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom člana 404. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Stavom 4. istog člana, propisano je da kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.). Članom 479. stavom 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.01.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 6.562,60 dinara.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno je u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija nije dozvoljena na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.
Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
