Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3766/24 od 27.03.2025. godine, stavovima od prvog do sedmog izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što su odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su ništave odredbe člana 4. Aneksa ugovora o radu, sa oznakama i datumima donošenja navedenim u izreci, zaključenih između tužilaca i pravnog prethodnika tuženog („Rudarski basen Kolubara“ d.o.o. Lazarevac), u delu u kome je navedeno da se osnovna zarada zaposlenog određuje na osnovu navedenih koeficijenta posla. Stavom osmim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu osmom i devetom izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Stavom devetim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova prvostepenog i drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačujućem delu (stavovi od prvog do sedmog izreke), tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse i potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, sa zahtevom za naknadu troškova povodom njegovog sastava.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23) u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova(„Službeni glasnik RS“ br. 10/23), Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. ZPP, kojom je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešene primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg intresa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana , radi ujednačavanja sudske prakse , kao i kad je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja drugostepenog suda, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno ujednačavanje sudske prakse o oceni zakonitosti predmetnih odredbi aneksa ugovora o radu zaključenih između parničnih stranaka, jer je pobijana drugostepena presuda doneta skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama tog suda u kojima je odlučivano o istovetnim tužbenim zahtevima, sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužioci su podneli pojedinačne tužbe 12.02.2021. godine i u svakoj tužbi je označena vrednost predmeta spora od 7.000,00 dinara. Predmet spora svake tužbe je utvrđenje ništavosti odredbe aneksa ugovora o radu kojim je promenjen koeficijent za obračun zarade tužiocima od strane tuženog poslodavca.

Prema prirodi tražene pravne zaštite ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Odredbama glave XXIX Zakona o parničnom postupku propisana su posebna pravila za postupak u parnicama iz radnih odnosa, dok se ostale odredbe ovog zakona primenjuju kada odredbama ove glave nije drugačije propisano (član 436.). Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba odnosi na novčano potraživanje kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka i tada se o dozvoljenosti revizije odlučuje prema vrednosti predmeta spora na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Imajući u vidu predmet spora, revizija tužilaca nije dozvoljena jer se ne radi o parnici o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa kod kojih je revizija uvek dozvoljena prema članu 441. ZPP, već o sporu radi utvrđenja ništavosti odredbi aneksa ugovora o radu koje su tužioci zaključili sa tuženim i kojima im je smanjen koeficijent za obračun zarade. Kako označena vrednost predmeta spora od 7.000,00 dinara za svakog tužioca očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužilaca nedozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili potrebni tuženom za vođenje ove parnice, te je primenom člana 154. stav 1. u vezi člana 165. stav 1. ZPP, Vrhovni sud odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković