Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 346/25 od 14.10.2025.godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K.br.397/21 od 21.03.2025.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Jovanović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine drugostepenu presudu i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Jovanovića je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1.KZ. Svoj stav branilac obrazlaže navodima da predmetno krivično delo podrazumeva kontinuirano nasilje, pošto se posledica krivičnog dela ogleda u ugrožavanju spokojstva, telesnog integriteta i duševnog stanja člana svoje porodice, a radnja za koju je okrivljeni oglašen krivim nije podobna da izazove navedenu posledicu. Ovo iz razloga što se radi o udarcima koji su doveli do lake telesne povrede i radi se o izolovanom incidentu, jer okrivljeni ranije nije vršio akte nasilja prema oštećenom, a predmetno delo može biti izvršeno i samo jednom radnjom ali pod uslovom da se radi o drastičnom nasilju ili kvalifikovanoj pretnji, a radnje udaranja okrivljenog nikako ne mogu biti drastično nasilje, te nije ostvarena posledica krivičnog dela.

Odredbom člana 194. stav 1. KZ je propisano da ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. Stavom 3. istog člana je propisano da ako je usled dela iz stava 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja, ili su učinjena prema maloletnom licu, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Dakle, kod krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. KZ, radi se o tzv. „posledičnoj radnji“ izvršenja, koja sadržajno može biti različita, ali se mora tumačiti u kontekstu načina izvršenja, navedenih u članu 194. stav 1. KZ, kao primena nasilja, pretnja da će se napasti na život ili telo ili drsko ili bezobzirno ponašanje, kojim činilac ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana porodice.

Radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela određena je trajnim glagolom, pa se u smislu odredbe člana 112. stav 30. KZ, smatra da je delo učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta.

Izrekom presude Osnovnog suda u Zrenjaninu K.br.397/21 od 21.03.2025.godine okrivljeni AA je oglašen krivim da je dana 04.06.2020.godine, u ..., u kući u ulici ... broj .., u stanju kada je bio sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, primenom nasilja i drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrožavao spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice–svog sina, oštećenog maloletnog BB iz ..., rođenog ...2016.godine, na taj način što je istog nekoliko puta udario korenom šake u predelu glave i tela, nanevši mu na opisan način lake telesne povrede u vidu krvnog podliva leve strane vrata, krvnog podliva levog kuka, krvnog podliva leve nadlanice i krvnog podliva u predelu levog ručnog zgloba, čime je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Imajući u vidu navedeno, po oceni ovog suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stav 1. KZ i to kako objektivna, koja se odnose na preduzete radnje okrivljenog odnosno da je na opisani način primenom nasilja i drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrožavao spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice–svog sina, oštećenog maloletnog BB, a tako i subjektivna obeležja odnosno da je okrivljeni bio sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima pri čemu je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Dakle, kako iz činjeničnog opisa krivičnog dela označenog u izreci pobijane pravnosnažne presude jasno proizlazi da je okrivljeni na način bliže opisan u izreci presude primenom nasilja i drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrožavao spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice–svog sina , to je, po oceni Vrhovnog suda, za postojanje krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, dovoljno da je radnja izvršenja preduzeta samo jednom, imajući pri tome u vidu da okrivljeni kritičnom prilikom nije naneo samo jedan udarac oštećenom već nekoliko i to na raznim mestima, po glavi i telu.

Samim tim, navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži sve elemente predmetnog krivičnog dela, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, su ocenjeni neosnovanim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković