Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Ermedin Ćućević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog AA, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da izreka pravnosnažne presude ne sadrži sve bitne elemente bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog kog je okrivljeni oglašen krivim, obzirom da u izreci nije navedena ni jedna posledica ovog krivičnog dela, koja se ogleda u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili u težem remećenju javnog reda i mira, obzirom da iz opisa dela ne proizilazi da je kritičnom prilikom bilo prisutno neko drugo lice, osim okrivljenog i oštećenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika, propisano je da krivično delo nasilničko ponašanje čini onaj ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, dok je stavom 2. propisano da ukoliko je delo iz stava 1. izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana, učinilac će se kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika, proizlazi da su bitna obeležja ovog krivičnog dela – radnja izvršenja koja se može sastojati u preduzimanju neke od alternativno predviđenih delatnosti: grubom vređanju, zlostavljanju drugog, vršenju nasilja prema drugom, izazivanju tuče, drskom ili bezobzirnom ponašanju i posledica koja se može sastojati ili u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili težem remećenju javnog reda i mira. Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela iz stava 2. istog člana, postoji kada je osnovni oblik krivičnog dela iz člana 344. stav 1. izvršen u grupi i ukoliko je pri izvršenju osnovnog oblika dela iz stava 1. člana 344. Krivičnog zakonika, nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana. Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. Krivičnog zakonika spada u tzv. posledična krivična dela kod kojih se smatra da je krivično delo dovršeno kada su ostvarena oba elementa krivičnog dela i radnja izvršenja i posledica krivičnog dela, dakle, krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. Krivičnog zakonika je svršeno tek kada je nekom od zakonom navedenih radnji izvršenja značajnije ugroženo spokojstvo građana ili je teže remećen javni red i mir.

U konkretnom slučaju, pobijanom pravnosnažnom presudom okrivljeni AA je oglašen krivim da je dana 21.12.2023. godine, oko 19,35 časova u Sjenici, sposoban da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, vršenjem nasilja, te drskim i bezobzirnim ponašanjem, teže remetio javni red i mir na taj način što je bez ikakvog povoda i razloga u ulici ... fizički nasrnuo na oštećenog BB i zadao mu udarac sa leđa u predelu temena glave, a nakon što je od siline udarca oštećeni pao na zemlju, te dok je ležao na zemlji, zadao mu više udaraca nogama i rukama u predelu glave, lica i desne strane grudnog koša, kojom prilikom mu je naneo lake telesne povrede, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje i nastupanje zabranjene posledice.

Po oceni ovoga suda, iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, zbog kog je okrivljeni AA pravnosnažnom presudom oglašen krivim, i to kako objektivna, koja se tiču radnje izvršenja, a koje se sastoji u vršenju nasilja prema drugom, te posledice dela koja se ogleda u težem remećenju javnog reda i mira, kao i kvalifikatorne okolnosti težeg oblika krivičnog dela iz člana 344. stav 2. KZ – nanošenje lake telesne povrede oštećenom prilikom izvršenja osnovnog oblika dela iz stava 1. člana 344. KZ, tako i subjektivna obeležja koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, koji je obuhvatao i svest o zabranjenosti dela.

Po nalaženju ovoga suda, radnje koje je okrivljeni preduzeo kritičnom prilikom, odnosno okolnost da je na javnom mestu – u ulici u večernjim časovima, bez ikakvog povoda i razloga, fizički napao oštećenog, zadavši mu više udaraca nogama i rukama u predelu glave i tela, nanevši mu pri tome lake telesne povrede, predstavljaju vršenje nasilje prema oštećenom, a kojim radnjama je prouzrokovana i zabranjena posledica dela, koja se ogleda u težem remećenju javnog reda i mira. Pri tome, činjenica da kritičnom prilikom na mestu događaja nisu bila prisutna druga lica, osim okrivljenog i oštećenog, nije od značaja imajući u vidu da se kritični događaj odigrao u naseljenom mestu, na ulici i u večernjim časovima.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da činjenični opis dela u izreci pravnosnažne presude ne sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, ocenio neonosnovanim.

Vrhovni sud se nije upuštao u navode zahteva kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP isticanjem da je izreka pravnosnažne presude nerazumljiva, a sama presuda bez razloga o bitnim elementima predmetnog krivičnog dela, te da su razlozi presude u odnosu na postojanje težeg remećenja javnog reda i mira neprihvatljivi, obzirom da bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) stav 2. tačka 2) ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca.

Prilikom donošenja odluke, Vrhovni sud je imao u vidu presudu ovoga suda Kzz br.621/22 od 06.07.2022. godine, na koju se branilac u podnetom zahtevu poziva, ali nalazi da ista nije od uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu, imajući u vidu da činjenično stanje nije isto.

Sa svega izloženog, nalazeći da nižestepenim odlukama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbio kao neosnovan, i na osnovu člana 491. ZKP doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković