Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 147/25 od 12.09.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca, javnog tužioca OJT u Paraćinu i branioca okrivljenog BB i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenih AA i BB, advokat Nemanja Simić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim - drugostepenim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, navodima zahteva branilac, iznošenjem sopstvenog viđenja okolnosti vezanih za predmetni događaj i sopstvenog tumačenja odredbe člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, ističe da u konkretnom slučaju ne postoje dokazi na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da su okrivljeni izvršili krivično delo za koje su oglašeni krivim. Polazeći od subjektivnog shvatanja pojma „naročite drskosti i bezobzirnosti“, branilac okrivljenih iznosi tvrdnju da radnje okrivljenih ne dostižu nivo zakonom propisanog intenziteta, te da izvedeni dokazi ukazuju na običan fizički sukob, a ne na krivično delo iz člana 344. stav 2. Krivičnog zakonika. S tim u vezi branilac nadalje u zahtevu polemiše sa okolnostima da je krivično delo izvršeno tokom noći, oko 03,30 časova, zbog čega je prema njegovom stavu isključena mogućnost da su radnje okrivljenih mogle prouzrokovati uznemirenost i strah kod neodređenog broja lica, što potvrđuje i činjenica da su pored oštećenog, kritičnom događaju prisustvovala samo tri lica. S obzirom na izneto, branilac u zahtevu iznosi stav da je u konkretnom slučaju sud trebao da obustavi krivično gonjenje okrivljenih shodno odredbi člana 338. ZKP ili da krivično delo kvalifikuje u skladu sa odredbom člana 340. ZKP

Izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, iako se formalno poziva na povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno - iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih ne navodi razloge koji se odnose na pitanje da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, već osporava činjenična utvrđenja u pravnosnažnim presudama, što po oceni Vrhovnog suda, predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP, koja odredba, kao i odredbe članova 340. i 338. ZKP, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke suda, od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković