Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-432/25 od 07.10.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Čačku i branioca okrivljenih a presuda Višeg suda u Čačku K.br.1/25 od 17.06.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih Marka Simovića i Milorada Borisavljevića - advokat Marko Tomović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljene oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok u ostalom delu nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da potvrda o privremeno oduzetim predmetima PU Užice - OKP – Odsek za suzbijanje opšteg kriminala Ku.br.57729/2024 od 16.10.2024. godine predstavlja nezakonit dokaz jer je sama po sebi i po načinu pribavljanja suprotna odredbama zakona, a zapisnik o fizičko – hemijskomo veštačenju MUP, RS, DP, Uprava za tehniku; NCKF – RCKF u Užicu, Grupa za fizičko – hemijske analize i veštačenja 03.6.5.4.1 brpk 234-4- 1018/2024 od 17.10.2024. godine je nezakonit dokaz jer se zasniva na prethodno navedenoj potvrdi o privremeno oduzetim predmetima. Naime, potvrda o privremeno oduzetim predmetima PU Užice - OKP – Odsek za suzbijanje opšteg kriminala Ku.br.57729/2024 od 16.10.2024. godine je nezakonit dokaz sama po sebi jer sadrži formalni nedostatak, odnosno u istoj nije konstatovano mesto gde su pronađeni predmeti koji se oduzimaju, a što je obavezan element potvrde u smislu člana 150. ZKP. Pored navedenog, potvrda je sačinjena i uručena okrivljenom Marku Simoviću dana 16.10.2024. godine u 5,00 časova, suprotno odredbama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, kada je okrivljeni imao status lica sa mentalnim smetnjama, kada je bio pozitivan na amfetamin i marihuanu, kao i zbog činjenice da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima sačinjena i uručena u vreme kada se okrivljeni Marko Simović kao lice sa mentalnim smetnjama nalazio na bolničkom lečenju, usled čega je sposobnost okrivljenog da shvati značaj potpisivanja potvrde kao i posledica koje iz toga proističu bila smanjena. Dakle, okrivljeni je u trenutku potpisivanja potvrde imao status uhapšenog lica, nije imao procesnu sposobnost za potpisivanje potvrde o privremeno oduzetim predmetima jer nije mogao da shvati značaj procesne radnje koja se prema njemu preduzima u smislu člana 132. stav 2. ZKP, kao lice sa mentalnim smetnjama, zbog čega je prethodno navedena potvrda o privremeno oduzetim predmetima, i po načinu pribavljanja, nezakonit dokaz na kom se ne može zasnivati presuda.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, okolnost da u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU Užice - OKP – Odsek za suzbijanje opšteg kriminala Ku.br.57729/2024 od 16.10.2024. godine nije navedeno mesto gde je oduzeta opojna droga, istu ne čini nezakonitim dokazom, imajući u vidu da je opojna droga koja je izbačena iz vozila, na zakonit način izuzeta sa mesta gde je odbačena, a ne neposredno od okrivljenog na Odeljenju psihijatrije opšte bolnice u Užicu, pri čemu je okrivljenom uz odobrenje lekara i uz prisustvo medicinskog tehničara uručena potvrda, koju je bez primedbi potpisao, a okrivljenima je stavljeno na teret i oglašeni su krivim da su kritičnom prilikom nevlašćeno prenosili opojnu drogu radi njene dalje prodaje, a ne da su istu neovlašćeno držali.

Pored navedenog, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni Marko Simović navedenu potvrdu potpisao u 5,00, dana 16.10.2024. godine, kada se nalazio na Odeljenju psihijatrije opšte bolnice u Užicu, gde je primljen prethodnog dana pre ponoći kojom prilikom je urađen urinarni test na narkotike koji je bio pozitivan i kada je njegova sposobnost da shvati značaj potpisivanja potvrde i eventualnih posledica koje iz toga proističu bila samo smanjena što znači ne i isključena, pa su navodi zahteva da okrivljeni nije imao procesnu sposobnost za potpisivanje potvrde od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Dakle, kako je, po nalaženju ovoga suda, potvrda o privremeno oduzetim predmetima PU Užice - OKP – Odsek za suzbijanje opšteg kriminala Ku.br.57729/2024 od 16.10.2024. godine, zakoniti dokaz na kome se presuda može zasnivati, to su samim tim kao neosnovani ocenjeni navodi branioca da je zapisnik o fizičko – hemijskom veštačenju MUP, RS, DP, Uprava za tehniku; NCKF – RCKF u Užicu, Grupa za fizičko – hemijske analize i veštačenja 03.6.5.4.1 brpk 234-4- 1018/2024 od 17.10.2024. godine nezakonit dokaz jer se zasniva na navedenoj potvrdi o privremeno oduzetim predmetima.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenih zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenih u obraloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. ZKP, iz razloga što je sud kao otežavajuću okolnost cenio da su okrivljeni bežali vozilom od policije što predstavlja obeležje posebnog krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, bežanje vozilom od ovlašćenih službenih lica ne predstavlja zakonsko obeležje krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ,- za koje su okrivljeni oglašeni krivim, pa je sud ovu okolnost mogao da ceni prilikom odmeravanja kazne okrivljenima.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Marka Simovića i Milorada Borisavljevića u ostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali kako u obrazloženju zahteva ne daje ni jedan razlog zbog kojeg smatra da je došlo do povrede navedene odredbe zakona, a imajući pri tome u vidu da Vrhovni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Marka Simovića i Milorada Borisavljevića, u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Marka Simovića i Milorada Borisavljevića - advokata Marka Tomovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na povrede zakona navedene u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP i člana 484. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković