.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1009/2024
14.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Željka Škorića, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Zorice Bulajić, Branke Dražić i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva odbrane, VP 5464 Niš, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 38/24 od 18.01.2024. godine, u sednici održanoj 14.04.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 38/24 od 18.01.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 38/24 od 18.01.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1101/22 od 13.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete zbog kašnjenja u isplati naknade troškova u vezi sa rešavanjem stambenog pitanja, za period od 01.01.2011. godine do 06.02.2018. godine, isplati ukupan iznos od 308.888,36 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.09.2020. godine, kao dana podnošenja tužbe, do konačne isplate. Stavom drugim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 38/24 od 18.01.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 1101/22 od 13.09.2023. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Polazeći od razloga zbog kojih je tužilac izjavio reviziju, Vrhovni sud je najpre razmotrio da li reviziju treba izuzetno dozvoliti u smislu odredaba člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, ... 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 - drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Naime, pravnosnažnom presudom je odlučeno o zahtevu tužioca za naknadu štete zbog kašnjenja u isplati naknade troškova u vezi rešavanja stambenog pitanja, koja odluka zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, pa eventualno drugačija odluka o osnovanosti zahteva ne ukazuje nužno i na neujednačenu sudsku praksu. Imajući u vidu navedeno, predmetno pitanje prava na naknadu štete jeste pitanje konkretnog spora, dakle, ne radi se o pravnom pitanju od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti ima potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 04.09.2020. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Željko Škorić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
