.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2721/2025
22.01.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jasmine Simović i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Dunjić, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Ratko Pavlović Ćićko“ iz Prokuplja, koju zastupa Gradski javni pravobranilac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 219/25 od 22.01.2025. godine, u sednici održanoj 22.01.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv potvrđujućeg dela presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 219/25 od 22.01.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv potvrđujućeg dela presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 219/25 od 22.01.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P1 171/23 od 20.09.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i naloženo tuženoj da tužilji na ime naknade štete zbog neuvećanja koeficijenta za obračun plate isplati za period od novembra 2020. godine do avgusta 2023. godine pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao u sadržini tog stava. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 77.300,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 219/25 od 22.01.2025. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke za dosuđenu naknadu štete zbog neuvećanja koeficijenta za obračun zarade i to za novembar 2020, za jul 2021. godine, za period od januara 2022. do avgusta 2022. godine i za period od januara 2023. do avgusta 2023. godine i u stavu drugom izreke pa je žalba tužene u tom delu odbijena, kao neosnovana. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je obavezana tužena da tužilji na ime naknade štete zbog neuvećanja koeficijenta za obračun plate za avgust 2021. godine isplati iznos od 680,69 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.09.2021. godine, dok je tužbeni zahtev tužilje za potraživanje naknade štete preko navednog iznosa do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom od 788,17 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.09.2025. godine odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv potvrđujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilji, zaposlenoj kod tužene na radnom mestu nastavnika ..., sa razrednim starešinstvom, zbog neuvećanja utvrđenog koeficijenta za obračun i isplatu plate od 4 % za nastavnika razrednog starešinu iz člana 3. tačka 1. podtačka 2. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plate zaposlenih u javnim službama, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. Ovo kod utvrđenog činjeničnog stanja da tužilji u periodu potraživanja nije isplaćena pripadajuća naknada plate jer tužena u mesecima kada je tužilja bila odsutna sa rada po različitim osnovama, protivno navedenoj Uredbi, nije izvršila uvećanje njenog koeficijenta predviđeno za nastavnika razrednog starešinu. Naime, odluka ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu a zasnovana je na odredbi člana 187. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (''Službeni glasnik RS'', br. 88/2017 ... 129/2021), odredbama članova 2. i 3. stav 1. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama (''Službeni glasnik RS'', br. 34/2001 ... 123/2021), Uredbi o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama (''Službeni glasnik RS'', br. 44/2001...123/2023) i odredbi člana 20. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama (''Službeni glasnik RS'', br. 21/2015 ... 273/20222), prema kojima je uvećanje plate nastavniku – razrednom starešini od 4% sastavni deo ukupnog koeficijenta za obračun plate koji se primenjuje za vreme za koje je nastavnik i razredni starešina, bez obzira da li efektivno radi ili odsustvuje sa rada po različiitim osnovima. Tužena uz reviziju nije dostavila niti se pozvala na odluke iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnom stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete (tužba radi novčanog potraživanja) podneta je 09.10.2023. godine, a podneskom od 10.05.2024. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 14.636,08 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju pobijanom odlukom delimično preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, jer preinačenje prvostepene odluke od strane drugostepenog suda nije učinjeno na štetu revidenta.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
