Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 1820 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da se pravilo o oceni dokaza iz člana 8. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom primenjuje samo u situaciji kada se drugostepena odluka donosi posle rasprave održane pred tim sudom. Ukazivanje na povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, ne predstavlja bitnu povredu zbog koje se revizija može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je 13.07.2011. godine objavio javni poziv - konkurs pod nazivom „Tražimo stotinu mladih stručnjaka za 21. vek“, uz obećanje da će za 100 mladih ljudi organizovati tromesečnu obuku nakon koje će oni koji budu najbolji ostati da rade kod tuženog, da je na javni poziv odgovorilo 17000 kandidata, među kojima je bila i tužilja. Tužilja je diplomirani ... – master, a u vreme javljanja na javni oglas bila je na doktorskim studijama na ... fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tužilja je sa tuženim zaključila ugovor o radu od 04.09.2013.godine, kojim je zasnovala radni odnos na određeno vreme za period od 01.09.2013. godine do 31.08.2014. godine, za obavljanje poslova novinar izveštač u Organizacionom delu Radio-program - Treći program - Nauka i politička teorija. Aneksom ugovora o radu od 02.9.2014. godine radni odnos tužilje produžen je za dva meseca, od 01.09.2014. godine do 31.10.2014. godine, a aneksom ugovora o radu od 31.10.2014.godine, produžen od 01.11.2014. godine do 28.02.2015.godine. Nakon toga, tužilja je sa tuženim zaključila više ugovora o radu i to: od 05.3.2015.godine na određeno vreme za period od 01.03.2015.godine do 30.06.2015.godine, od 03.07.2015. godine i od 01.07.2016.godine. Utvrđeno je da je tužilja je u periodu od 01.09.2013.godine do 28.07.2016.godine, u kontinuitetu, bez prekida, obavljala poslove radnog mesta novinar izveštač u Organizacionom delu Radio-program - Treći program - Nauka i politička teorija, po osnovu zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, ukupno dve godine, deset meseci i dvadeset sedam dana. Aktom o izmeni i dopuni akta o sistematizaciji poslova kod tuženog od 13.02.2014. godine uveden je posao novinar izveštač u Organizacionoj jedinici Radio-program Treći program - Nauka i politička teorija sa uslovima VSS, tri godine radnog iskustva, jedan izvršilac i u opisu poslova: priprema programske sadržaje, odlučuje o izgledu i sadržaju emisije, obavlja predistraživanja za potrebe emisije, koordinira i sarađuje sa učesnicima u stvaranju emisija, piše autorske tekstove, košuljicu i najave, učestvuje u montaži i realizaciji, po potrebi vodi emisije i obavlja druge poslove po nalogu glavnog i odgovornog urednika.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, nalazeći da je tužilja od 01.09.2013. godine do 28.07.2016. godine, neprekidno po osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme obavljala poslove radnog mesta novinar-izveštač, u kontinuitetu i bez prekida u radu, te bi u konkretnom slučaju došlo do zasnivanja radnog odnosa tužilje na neodređeno vreme dana 09.09.2015. godine u smislu odredbe člana 37. Zakona o radu, međutim kako su u spornom periodu važile odredbe članova 103. i 105. Zakona o budžetskom sistemu, to nije bilo uslova da radni odnos tužilje na određeno vreme po sili zakona preraste u radni odnos na neodređeno vreme, jer nije bila pribavljena saglasnost nadležnog Ministarstva za kulturu i informisanje za zasnivanje radnog odnosa tužilje na neodređeno vreme, s obzirom da se na tuženog kao korisnika javnih sredstava odnosila zabrana zasnivanja radnog odnosa mimo prethodno pribavljene saglasnosti nadležnog organa.

Neosnovani su navodi i razlozi revizije tužilje kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05), bilo je propisano da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme isl, za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne može trajati duže od 12 meseci. Ova zakonska odredba je izmenjena Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 75/14 od 21.07.2014. godine), kojom je propisano da se ugovor o radu može zaključiti na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje predodređeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1), a poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kog se radni odnos, sa istim zaposlenim, zasniva na period koji, sa prekidima ili bez prekida, ne može biti duži od 24 meseca (stav 2). Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona, ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6).

Tuženi je ustanova koja po članu 2. stav 1. tačka 5. i 6. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS", broj 54/09... 62/13 i 63/13 - ispravka), spada u korisnike javnih sredstava, pa se u odnosu na njega primenjuju odredbe tog zakona. Zakonom o izmenama i dopunama tog Zakona („Službeni glasnik RS“ broj 108/2013 od 06.12.2013. godine) koji je bio u primeni u vreme nastalog spornog odnosa, u članu 27e dodati su novi stavovi 34. i 35. kojima je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine. Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% od ukupnog broja zaposlenih (član 27e stav 36.), a izuzetno od tog stava radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Postupak za pribavljanje saglasnosti propisan je Uredbom o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS „ br. 113/2013, 21/2014, 118/2014, 22/2015 i 59/2015). Navedena odredba člana 27e stav 34. Zakona novelirana je kasnijim izmenama i dopunama („Službeni glasnik RS“ broj 142/2014... 149/2020), tako da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2016. godine („Službeni glasnik RS“ broj 103/2015), zatim do 31. decembra 2017. godine („Službeni glasnik RS“ broj 99/16), do 31. decembra 2018. godine („Službeni glasnik RS“ broj 113/17), do 31. decembra 2019. godine („Službeni glasnik RS“ broj 95/18 i 31/19), odnosno do 31. decembra 2020. godine („Službeni glasnik RS“ broj 72/2019 i 149/2020).

Članom 105. istog Zakona propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa, u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda, pravilna je odluka nižestepenih sudova da se u konkretnom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima se propisuje zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, a koje odredbe su lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu (član 37. stav 4. ZOR) kojima se propisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme, a što proizlazi i iz člana 105. Zakona o budžetskom sistemu. U periodu od 01.09.2013. godine do 28.07.2016. godine (kada je tužilja u kontinuitetu, bez prekida, obavljala poslove radnog mesta novinar izveštač kod tužene), po osnovu više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme (ukupno dve godine, deset meseci i dvadeset sedam dana) na snazi je bio citirani Zakon o o budžetskom sistemu sa izmenama i dopunama, kojim je bilo zabranjeno zapošljavanje novih lica u javnom sektoru, radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, osim u izuzetnim slučajevima, uz saglasnost nadležnog organa Vlade. Kako iz činjeničnog utvrđenja ne proizilazi postojanje saglasnosti nadležnog ministarstva za zasnivanje radnog odnosa, po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da nije bilo uslova da radni odnos tužilje na određeno vreme, po sili zakona, preraste u radni odnos na neodređeno vreme. Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pravilno su sudovi odbili i zahtev tužilje za vraćanje na rad, jer izostanak pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, isključuje i osnovanost zahteva za njegovu reintegraciju, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Navodi revizije tužilje koji se neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, te upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nisu posebno razmotreni budući da u smislu člana 414. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog.

Pravilno je odlučeno i o naknadi troškova postupka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković