Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci, postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata na ime naknade nematerijalne štete u iznosu od 120.000,00 dinara, o kom pravu je odlučeno u smislu člana 155. i 942. Zakona o obligacionim odnosima, jer tuženi nije dužan da naknadi tužiocu traženu nematerijalnu štetu koja je nastala 07.05.2015. godine, imajući u vidu izvršenu isplatu u iznosu od 180.000,00 dinara, i da je kod tužioca kao posledica povređivanja nastupio invaliditet od ukupno 5%, a tuženi u postupku van spora isplatio tužiocu na ime 15% invaliditeta.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima je zasnovana pravnosnažna presuda u primeni materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, s obzirom na to da je odluka o tužbenom zahtevu zasnovana na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, kao i da se zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka posebna revizija ne može izjaviti, jer bitna povreda odredaba parničnog postupka nije propisana kao razlog za izjavljivanje posebne revizije odredbom člana 404. stav 1. ZPP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, imajući u vidu da pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja razlog za izjavljivanje revizije, izuzev u slučaju iz odredbi člana 403. stav 2. ZPP, shodno odredbi člana 407. stav 2. ZPP, a stoga ni za posebnu reviziju, čija dozvoljenost je uslovljena ispunjenjem uslova propisanih odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (kojom je odlučeno u sporu male vrednosti) revizija nije dozvoljena.

Tužba radi isplate na ime naknade štete podneta je 07.06.2016. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 120.000,00 dinara i radi se o postupku u sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković