Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1688/2023 od 05.10.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu stava drugog izreke i to u delu dosuđenih mesečnih iznosa od po 31.171,54 dinara za period od 01.07.2020. godine do 20.03.2023. godine, tako što je obavezan tuženi da tužiocu za isti period isplati 870.164,85 dinara dok je odbijen deo tužbenog zahteva kojim je tužilac za period od 01.07.2020. godine do 20.03.2023. godine potraživao prema tuženom isplatu još 116.263,49 dinara; preinačena je odluka o troškovima tako što je obavezan tuženi na naknadu troškova postupka tužiocu sniženjem sa dosuđenih 219.010,00 dinara na 175.252,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je u preostalom pobijanom delu prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je rođen ...1980. godine u ... . Završio je osam razreda osnovne škole i 1997. godine je počeo da radi tesarske poslove sa dedom. Nakon odsluženja vojnog roka 2002. godine, otišao je u Novi Sad i počeo da radi u građevinarstvu kao sezonac. U početku je radio kao fizički radnik te je počeo da uči radove na malterisanju. Radio je u raznim firmama, a poslednja firma u kojoj je radio pre saobraćajne nezgode je firma „Best“, u periodu od juna 2010. godine do jula 2014. godine, gde je radio na poslovima izolacije i malterisanja, zidanja, gipsanja, gletovanja i sličnih molerskih radova. U to vreme, tužilac je sa drugim radnicima radio i u ..., a dnevnica radnika koji su radili sa tužiocem u ... je bila oko 1.000,00 dinara. Tužilac je bio preduzetnik a u APR je bio upisan kao AA preduzetnik, samostalna zanatska radnja „BB“ ..., koja je brisana iz registra sa danom 27.08.2012. godine. Putem navedene preduzetničke radnje tužilac je zaključio posao sa „Best izgradnjom“ na način da je on angažovao radnike za obavljanje građevinskih poslova a zarada koja mu je isplaćivana išla je na račun njegove preduzetničke radnje. Novac koji je tužilac podizao delom se odnosio i na radnike koje je tužilac angažovao otprilike sedam - osam radnika koje je tužilac isplaćivao na ruke. Tužilac je bio upisan i kao preduzetnik radnje AA PR samostalna zanatska trgovinska radnja „VV“, koja je bila aktivna od 17.09.2012. godine a brisana je iz registra sa danom 06.07.2015. godine. U ... 30.07.2014. godine, oko 8,50 časova, na raskrsnici Ulica Žarka Zrenjanina – Vuka Karadžića – Lole Ribara dogodila se saobraćajna nezgoda tako što je GG upravljao putničkim vozilom Volksvagen Pasat registarske oznake ... i kretao se Ulicom Vuka Karadžića iz smera ulice Svetozara Markovića i dolaskom do raskrsnice sa Ulicom Žarka Zrenjanina nije ustupio pravo prvenstva tužiocu koji je upravljao mopedom ... i koji se kretao Ulicom Žarka Zrenjanina iz smera Ulice Miloša Obilića. U trenutku štetnog događaja putničko vozilo Volksvagen Pasat ... je bilo registrovano kod tužene. Neposredno nakon povređivanja, tužilac je prebačen u Opštu bolnicu u Somboru gde su postavljene sledeće dijagnoze: prelom desne potkolenice nespecifičan, višekomadni otvoreni prelom leve potkolenice sa pomeranjem ulomaka, površinske povrede glave, nagnječenje levog očnog kapka i predela levog oka. U Opštoj bolnici u Somboru, nakon odgovarajuće preoperativne pripreme, operativno je izvršena osteosinteza leve golenjače i postavljen spoljni fiksator. Tužilac je na lečenju bio u periodu od 30.07.2014. do 11.08.2014. godine kada je otpušten na kućno lečenje. Nakon otpusta redovno je kontrolisan od strane nadležnog ortopeda. Tužilac je poslednji put kontrolisan od strane ortopeda 15.05.2018. godine kada je konstatovano da je aktuelno lečenje završio i da je potrebno obnoviti fizikalni tretman za tri meseca uz prethodno učinjen RTG potkolenice. Posle saobraćajne nezgode i završetka lečenja tužilac nije obavljao bilo kakve poslove u građevinarstvu, zato što nije mogao, nije obavljao preduzetničku delatnost, izdržavala ga je supruga koja je vodila kafić i kladionicu u ... . Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka za oblast medicine rada utvrđeno je da je kod tužioca prisutan gubitak specifične radne sposobnosti za rad na radnim mestima radnika u građevinarstvu (za poslove i radne zadatke zidara fasadera, izolatora, betonirca i slične poslove) pri obavljanju kojih je potrebno vršiti radne aktivnosti za koje nije sposoban. Kod tužioca je takođe prisutan gubitak (100 % umanjenja) radne sposobnosti za rad na radnim mestima „nekvalifikovani radnik/fizički radnik“ (za poslove i radne zadatke radnika na utovaru, istovaru robe sezonskom radniku u ratarstvu, povrtarstvu, voćarstvu i slične poslove) pri obavljanju kojih je potrebno vršiti radne aktivnosti za koje nije sposoban kao i umanjenje opšte radne sposobnosti od 28 %. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomskofinansijske struje utvrđeno je da bi tužilac u periodu od jula. 2014. godine do maja 2020. godine radeći građevinske poslove kao KV radnik ostavrivao iznose u skladu sa iznosima prosečnih zarada koje je utvrđivao RZZS, pa je za taj period visina razlike izgubljene zarade utvrđena statusom KV radnika prema podacima RZZS, a za period počev od juna 2020. godine pa ubuduće, visina izgubljene zarade primenom istih kriterijuma utvrđena je u visini od 31.171,54. dinara. Tužena je u mirnom postupku tužiocu na ime naknade materijalne štete po osnovu izgubljene zarade isplatila ukupno 442.336,00 dinara. Tužilac nije korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć niti je korisnik prava na starosnu invalidsku i porodičnu penziju.

Tužilac tužbom traži da se tuženi obaveže na naknadu materijalne štete po osnovu izgubljene zarade za period od povređivanja jula 2014. godine zaključno sa majem 2020. godine prema opredeljenim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate i po osnovu mesečne rente u opredeljenom novčanom iznosu za period počev od 1. jula 2020. godine, dospele rate odjednom, a ubuduće svakog meseca unapred do 10-og u mesecu, dok za to postoje zakonski uslovi.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnosg stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog na isplatu izgubljene zarade za period od jula 2014. godine zaključno sa majem 2020, godine prema opredeljenim mesečnim novčanim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate i mesečne renete od po 31.171,54 dinara počev od 01. jula 2020. godine pa ubuduće dok postoje zakonski uslovi, prihvatajući nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomskofinansijske struke po kojoj tužiocu pripada visina zarade u građevinarstvu utvrđena prema podacima RZZS, jer postoji trajno 100 % umanjenje radne sposobnosti tužioca za rad u građevinarstvu. U preostalom delu prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kao previsoko postavljen.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je delimično preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu kojim je dosuđena mesečna renete od po 31.171,54 dinara za period od jula 2020. godine zaključno sa 20.03.2023. godine i obavezao tuženog da tužiocu za navedeni period isplati skupni iznos od 870.164,85 dinara dok je za razliku od još 116.263,49 dinara, odbio tužbeni zahtev. Naime, prema pravilnom stanovištu drugostepenog suda, sabiranjem po 31.171,54 dinara za navedeni period tužilac gubi zaradu od ukupno 986.428,34 dinara, koji iznos tek uz umanjenje od 116.263,49 dinara (jer je prvostepeni sud izvršio umanjenje samo za iznos od 326.072,51 dinar iako je u mirnom postupku ukupno isplaćeno 442.336,00 dinara) predstavlja pripadajuću naknadu materijalne štete tužiocu zbog gubitka zarade za period od 01.07.2020. godine do presuđenja 20.03.2023. godine.

Neosnovani su navodi revizije da je drugostepeni sud prilikom dosuđenja stvarne štete za period od 01.07.2020. do 20.03.2023. godine zanemario zakonsko pravo tužioca na dosuđenje zakonske zatezne kamate.

Naknada materijalne štete propisana članom 189. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) predviđa da oštećeni ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi. U smislu ove odredbe, pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem (stav 3.).

Po članu 195 ZOO odgovorno lice dužno je da naknadi štetu licu kojem je zbog telesne povrede ili narušenja zdravlja, radna sposobnost potpuno ili delimično smanjena, ako povređeni zbog toga trpi štetu u vidu izgubljene ili smanjene zarade. Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene, odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu, kao naknadu za tu štetu. Navedenu odredbu treba tumačiti tako da se šteta koju oštećeni trpi zbog gubitka zarade, vremenski sastoji iz izgubljene zarade do trenutka donošenja presude, koja je u tom trenutku poznata i dosuđuje se u jedinstvenom iznosu, dok se za preostali deo štete koji će nastupiti u budućnosti naknada dosuđuje u obliku mesečne rente.

Prema članu 186. Zakona o obligacionim odnosima, obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. Materijalna šteta u visini izgubljene zarade nastala je onda kada oštećeni nije ostvario prihod, očekivan po redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, zbog čega se na takvu štetu plaća zatezna kamata od dana njenog nastanka, u smislu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno od dospelosti svakog mesečnog pojedinačnog iznosa štete, pa i u situaciji kada je ista kao u konkretnom slučaju dosuđena u skupnom iznosu sabiranjem pojedinačnih mesečnih iznosa. Međutim o zakonskom pravu na zakonsku zatezne kamate iz člana 277. u vezi člana 186. Zakona o obligacionim odnosima sud ne vodi računa po službenoj dužnosti već samo na zahtev stranke. Ovo s toga jer saglasno članu 3. stav 1 Zakona o praničnom postupku sud u parničnom postupku odlučuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku. Ukoliko nema zahteva sud u parničnom postupku ne može da odluči o pravu iako je isto priznato zakonom, jer takva pravna zaštita od suda nije zahtevana.

S obzirom da u konkretnom slučaju tužilac nije postavio zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose izgubljene zarade za period od od 01.07.2020. do 20.03.2023. godine u smislu člana 186. i 277. Zakona o obligacionim odnosima, to je i po oceni Vrhovnog suda drugostepeni sud pravilno postupio kada je tužiocu za navedeni period dosudio materijalnu štetu na osnovu člana 195. u vezi člana 189. Zakona o obligacionim odnosima, u skupnom iznosu i bez zakonske zatezne kamate, krećući se u granicama postavljenog tužbenog zahteva, pa su suprotni navodi revizije neosnovani.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković