Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 193/25 od 30.04.2025. godine, odbijena je žalba tužilje-protivtužene i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom delu u kome su maloletna deca VV i GG povereni tuženom-protivtužiocu kao ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava (stav treći izreke), u delu u kojem je uređen način održavanja ličnog kontakta maloletne kćerke DD sa tuženim-protivtužiocem kao ocem i maloletnog VV i GG sa tužiljom-protivtuženom kao majkom (deo stava četvrtog izreke), u delu u kom je obavezana tužilja-protivtužena da doprinosi izdržavanju maloletnih VV i GG (stav šesti izreke) i u delu u kom je odbijen tužbeni zahtev tužilje-protivtužene (stav sedmi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke, delu stava četvrtog izreke (kojim je uređen način održavanja ličnih odnosa maloletnih sinova sa tužiljom- protivtuženom), stavovima šestom i sedmom izreke tužilja-protivtužena je blagovremeno izjavila reviziju (kako to proizilazi iz obrazloženja iste), zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanih članom 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile u braku od 2007. godine (kada je brak zaključen) do avgusta meseca 2023. godine (kada je prestala faktička bračna zajednica). U tom braku rođeno je troje maloletne dece: sin VV (2008. godine), sin GG (2010. godine) i kći DD (2012. godine). Stranke su živele sa decom u ..., u svom stanu u ulici ... br. ..). Porodica je izvesno vreme živela u inostranstvu (zbog profesionalnog bavljenja tuženog-protivtužioca sportom – rukometom). Izdržavali su se od svojih zarada, koje su ostvarivali radeći privatne poslove. U brigu oko dece uključili su se i članovi šire porodice sa obe strane. Po napuštanju zajedničkog domaćinstva, tužilja-protivtužena se preselila u nešto manji stan (preko puta stana u kome su suprug i ona živeli sa decom). Deca se tada nisu preselila sa njom, već su boravili podjednako kod oba roditelja.

Pre nekoliko godina, tužilja-protivtužena se ozbiljno razbolela. Lečenje je bilo dugotrajno, imala je nekoliko operacija, a potom su usledile i terapije. Stariji sin VV je rođen dok su roditelji živeli u ... . Zdravo je dete, od ranog detinjstva se bavi sportom. Aktivno igra košarku u ... „ĐĐ“ čiji je stipendista. U ... živi u stanu, koji mu klub iznajmljuje, ima obezbeđenu i hranu. Pohađa drugi razred sportske gimnazije. Njegove ambicije su da školovanje nastavi u Americi, tamo igra košarku. Nema separacionih problema, jer je od ranog detinjstva pohađao razne kampove i naučio da odsustvuje od kuće. Vezan je za oba roditelja. Zna da roditelji imaju problema, ali se nikad nije mešao, jer su oboje podjednako zadovoljavali njegove potrebe. Mlađi sin GG je zdrav, ide redovno u školu, pohađa osmi razred osnovne škole u ... i postiže odličan uspeh. Takođe voli da se bavi sportom, trenira fudbal. Želi da upiše sportsku gimnaziju i ima ambicije da se aktivno bavi fudbalom. Mnogo mu nedostaje stariji brat VV od kada je otišao u ..., ali su u svakodnevnoj vezi preko društvenih mreža. Najmlađe dete, ćerka DD je zdrava, učenica je šestog razreda osnovne škole u ... i postiže odličan uspeh, uporedo pohađa i peti razred muzičke škole u istom gradu, svira ... . I ona voli sport. Vezana je za svoju braću, njih troje otvoreno razgovaraju o svemu. Nije se u potpunosti preselila kod majke, kod oba roditelja boravi podjednako i jednom i drugom se obraća za pomoć.

Prema nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad u Zrenjaninu, stariji sin stranaka (uzrasta 16 godina u vreme podnošenja tužbe) nije verbalizovao želju sa kojim od roditelja želi da živi, ali je izrazio stav da za njega starateljstvo predstavlja samo ime na papiru jer zna da su oba roditelja tu za njega, mlađi sin (uzrasta 14 godina u vreme podnošenja tužbe) se izjasnio da mu je sve jedno ko će da mu nakon razvoda braka roditelja bude staratelj, jer zna da će kao što je uvek bilo oba roditelja dobro brinuti o njemu i zadavoljavati njegove potrebe, razvod je očekivao jer je znao da se ne slažu, i kod jednog i kod drugog roditelja se oseća da je kod kuće, boravi i kod jednog i kod drugog, navodi da po „15 puta na dan pređe iz jednog stana u drugi i za njega razvod roditelja u tom smislu neće ništa menjati“. Ćerka DD (uzrasta 12 godina u vreme podnošenja tužbe) izjasnila se da podjednako voli svoje roditelje, ali da bi želela da bude poverena majci jer sa njom može da priča, otvorenije o „ženskim stvarima“, ali smatra da ta činjenica neće uticati na njen dosadašnji način života kod oba roditelja. Parnične stranke su potpuno poremetile svoje lične odnose. Dugo godina imaju emotivne probleme koji nisu uspele da razreše na pravi način, pa su se oni samo gomilali, stvarajući nove probleme. Takav njihov odnos nije se preneo na njihove roditeljske uloge a briga o deci je uvek bila iznad emotivnih problema, sve troje dece to doživljavala na takav način. Voditelj slučaja je predložio da sinovi budu povereni ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, jer se nisu decidno izjašnjavali sa kojim roditeljem žele da žive, njima je to sve jedno, a da žensko dete bude povereno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je maloletnu ćerku stranaka poverio tužilji-protivtuženoj kao majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, dok je maloletne sinove poveriocu tuženom-protivtužiocu kao ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, s pozivom na članove 67., 68., 77. stav 3. Porodičnog zakona, nalazeći da je takva odluka u njihovom najboljem interesu. Odbio je predlog tužilje-protivtužene da se maloletna deca saslušaju pred sudom na okolnost poveravanja, jer je po oceni prvostepenog suda to suvišno, s obzirom na to da je voditelj slučaja Centra za socijalni rad obavio razgovor sa decom, o čemu su se izjasnili Centar u svom nalazu i voditelj slučaja prilikom saslušanja pred sudom. Ovako date razloge prvostepenog suda prihvatio je i drugostepeni sud.

Osnovano se revizijom tužilje-protivtužene ukazuje da je odluka o poveravanju dvoje dece (muškog pola) tuženom-protivtužiocu kao ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, u situaciji kada je najmlađe dete (ženskog pola) povereno drugom roditelju – ovde tužilji-protivtuženoj kao majci na samostalno vršenje roditeljskog prava zasnovana na pogrešnoj primenom materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Članom 3. stavom 1. Konvencije o pravima deteta, propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece interesi deteta od primarne važnosti, bez obzira da li ih sprovode javne ili privatne ustanove socijalne zaštite, sudovi, upravni organi ili zakonodavna tela, dok je stvom 2. istog člana propisano da se države članice obavezuju da detetu pruže takvu zaštitu i negu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonskih staratelja ili drugih pojedinaca koji su zakonski odgovorni za dete i u tom cilju preduzimaju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere.

Ova obaveza preuzeta je članom 6. stavom 1. Porodičnog zakona, koji predviđa da su svi dužni da se rukovode najboljim interesima deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Članom 60. stav 4. ovog zakona, propisano je da dete koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje može odlučiti sa kojim će roditeljom živeti. Članom 61. stavom 1. ovog zakona, propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, dok je stavom 2. istog člana propisano da pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. Članom 65. stav 4. ovog zakona, propisano je da dete koje je navršilo 10-tu godinu života može slobodno i neposredno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima. Članom 266. stavom 1. ovog zakona propisano je da u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Iz navedenog proizlazi da je pravo deteta na slobodno izraženo mišljenje uslovljeno njegovom sposobnošću da formira svoje mišljenje i da je donja starosna granica za ostvarivanje ovog prava nije propisana. Za decu preko 10 godina postoji zakonska pretpostavka o dostignutoj zrelosti za izražavanje mišljenja u sudskom i upravnom postupku. Mišljenju deteta se mora posvetiti dužna pažnja o svim pitanjima koja se tiču u svim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima, u skladu sa godinama i zrelošću deteta. Pri tom, sud nije u obavezi da prihvati mišljenje deteta, već se ono ceni u sklopu svih okolnosti konkretnog slučaja. Najbolji interes maloletnog deteta, prilikom donošenja odluke u postupku koji se vodi radi zaštite njegovog prava ne mora se uvek nužno poklapati sa njegovom voljom, ukoliko se radi o detetu koje je sposobno da formira svoje mišljenje.

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su odlučili o poveravanju maloletne dece roditeljima na samostalno vršenje roditeljskog prava i o načinu održavanja ličnih odnosa rukovodeći se isključivo nalazom i mišljenjem Centra za socijalni rad u Zrenjaninu i izjavom voditeljke slučaja datom pred sudom u kojima su prenete izjave i mišljenja dece o tome sa kojim roditeljem bi želeli da žive, pa tako i poveravanju maloletnih sinova ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava (u kom delu se revizijom pobijaju nižestepene odluke), ali i mišljenje Centra da bi bilo celishodno da deca, s obzirom na uzrast, pol i razvojne potrebe budu poverena roditelju koji će najbolje pratiti njihove potrebe. Međutim, ovakava odluka se za sada ne može prihavatiti kao pravilna. Izostalo je pribavljanje mišljenja starije dece (sinova) u sudskom postupku, radi ocene međusobne povezanosti svo troje dece i njihove potrebe da žive pod jednim krovom, u situaciji kada je došlo do cepanja porodice, razvodom braka roditelja, koji duže vreme ne žive zajedno, bez obzira što se stanovi roditelja nalaze jedan preko puta drugog, u koji deca često odlaze tokom dana.

Kako nisu utvrđene sve okolnosti koje su od uticaja na odluku o vršenju roditeljskog prava i način održavanja ličnih odnosa u situaciji kada je žensko dete povereno isključivo majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, dok su muška deca poverena ocu na vršenje roditeljskog prava, čime se zapravo vrši razdvajanje dece i njihovo usmeravanje u daljem razvoju, prema polu, isključivo na jednog roditelja (istog pola), uz zanemarivanje međusobnih odnosa dece i njihovih emotivnih potreba (iz stanja u spisima proizilazi da su izuzetno međusobno vezana), potrebno je razjasniti navedene činjenice.

Zbog toga su nižestepene odluke morale biti ukinute kako bi prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje, kada je u pitanju poveravanje starije dece stranaka jednom od roditelja i posledice razdvajanja dece i načina održavanja ličnih odnosa.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će, imajući u vidu napred navedeno, otkloniti učinjene propuste i potpuno utvrditi činjenično stanje kada je u pitanju poveravanje muške dece jednom od roditelja na samostalno vršenje roditeljskog prava, posebno imajući u vidu činjenicu da je njihova mlađa sestra poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, pribaviti mišljenje starije dece i oceniti da li je ono u njihovom najboljem interesu, sagledavajući sve okolnosti konkretnog slučaja, imajući u vidu i da maloletno dete, koje je sposobno da izrazi svoje mišljenjem, ne treba lišiti mogućnosti da pred sudom i izrazi to mišljenje, posebno u ovako specifičnoj porodičnoj situaciji, i potom pravilnom primenom materijalnog prava odlučiti o preostalom delu tužbenog zahteva.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci, a ukinuta je i odluka o troškovima postupka, budući da ista zavisi od odluke o glavnoj stvari.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković