Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1397/24 od 10.04.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog ĐĐ je odbijena i prvostepena presuda je potvrđena u stavu prvom, drugom i usvajajućem delu stava trećeg izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi ĐĐ je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20 i 10/23 – drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge nižestepenih sudova za usvajanje tužbenog zahteva. Tuženi ĐĐ u reviziji nije pružio dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Revizijskim navodima kojima se analizira nalaz i mišljenje sudskog veštaka geodetske struke u pogledu površine predmetne parcele koja je bila predmet ugovora o kupoprodaji od 07.10.1954. godine zaključenog između pravnog prethodnika tužilaca, sada pok. EE, kao kupca i ŽŽ, ZZ i II, kao prodavaca, uz osporavanje savesnosti državine tužioca AA i njegovih pravnih prethodnika, zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Pored toga, i revizijski navodi tuženog ĐĐ kojima osporava ugovor o kupoprodaji severnog dela sporne katastarske parcele zaključen između tužioca AA i tuženih GG i DD su usmereni na osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja. U konkretnom slučaju nije potrebno ni tumačenje materijalnog prava u pogledu primene načela pouzdanja u zemljišne knjige, na koje se revizijom ukazuje.

Iz iznetih razloga, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja podneta je 07.06.2018. godine, označena vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković