Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1916/2024
26.12.2025. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca- protivtuženog AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Milunka Arsić, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca Biatlon saveza Srbije iz Beograda, koga zastupa punomoćnik Ismet Hadžić, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2805/23 od 06.03.2024. godine, u sednici održanoj 26.12.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE odbija, kao neosnovana, revizija tuženog-protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2805/23 od 06.03.2024. godine u stavu četvrtom izreke.

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2805/23 od 06.03.2024. godine u stavovima drugom, trećem, petom i šestom izreke i predmet VRAĆA drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2805/23 od 06.03.2024. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Sjenici P1 13/22 od 19.01.2023. godine. Stavom drugim i trećim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog AA iz ..., pa je obavezan tuženi-protivtužilac Biatlon savez Srbije, Beograd da tužiocu na ime neisplaćene zarade za period jul-decembar 2017. godine i januar-septembar 2019. godine isplate iznose od po 30.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25. u mesecu za prethodni mesec, pa do dana isplate i da za tužioca-protivtuženog uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje Republičkom fondu PIO zaposlenih Filijala Novi Pazar za period od 01.07.2017. godine do 30.09.2019. godine, na iznose utvrđene u stavu drugom izreke presude, a po stopi na dan isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca prema tužiocu-protivtuženom, kojim je tražio da se utvrdi da je ništav ugovor o radu zaključen između poslodavca Biatlon saveza Srbije i AA, koji ugovor je zaključen dana 31.12.2015. godine, a kojim je zaposleni zasnovao radni odnos kod poslodavca na neodređeno vreme. Stavom petim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca protivtuženog pa je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 07.08.2017. godine i obavezan tuženi- protivtužilac Biatlon Savez Srbije, Beograd da tužioca-protivtuženog vrati na rad, rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom šestim izreke obavezan je tuženi-protivtužilac da tužiocu protivtuženom, na ime naknade troškova parničnog postupka, isplati iznos od 326.856,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke o troškovima postupka do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je utvrdio da je izjavljena revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. istog zakona, na koju se u reviziji ukazuje.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac bio radno angažovan kod tuženog kao ..., na osnovu zaključenog ugovora o radu na određeno vreme za period od 01.10.2015. godine 31.12.2015. godine, da bi 01.01.2016. godine zasnovao radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom, na osnovu ugovora o radu broj .. od 31.12.2015. godine. Zaključenim ugovorom utvrđena mu je zarada u neto iznosu od 30.000,00 dinara, a poslove svog radnog mesta obavljao je u zgradi Ustanove za sport i rekreaciju Sjenica i na Biatlon centru „Žari“ Sjenica. Takođe, tužilac je prijavljen Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i imao je svojstvo osiguranika, zaposlenog na određeno vreme od 01.01.2015. godine do 31.12.2015. godine, a svojstvo zaposlenog na neodređeno vreme kod istog poslodavca od 01.01.2016. godine i nadalje. Ugovor o radu na neodređeno vreme u svojstvu poslodavca – generalnog sekretara Biatlon Saveza Srbije potpisao je BB.

U julu mesecu 2017. godine došlo je do smene rukovodstva u Biatlon savezu, izabran je novi predsednik, pa su odlukom Skupštine tuženog-protivtužioca od 05.08.2017. godine raskinuti svi ugovori sa fizičkim licima, između ostalog i sa tužiocem-protivtuženom. Od tada on više nije primao zaradu, niti su mu uplaćivani doprinosi iako nije odjavljen sa osiguranja, a nije mu ni dostavljeno rešenje o otkazu ugovora o radu. Grafološkim veštačenjem ugovora o radu je utvrđeno da nije moguće odrediti apsolutnu starost ugovora o radu od 31.12.2015. godine, odnosno nije moguće utvrditi da li se radi o dokumentu koji je nastao – potpisan u vreme koje je na njemu naznačeno ili u neko drugo vreme.

U postupku je takođe utvrđeno da je rešenje o otkazu ugovora o radu doneto 07.08.2017. godine, a tužiocu dostavljeno na ročištu 09.07.2021. godine. Razlog za otkaz ugovora o radu je povreda radne obaveze iz člana 179. stav 2. Zakona o radu, jer su utvrđene brojne povrede radne obaveze po pitanju izvršavanja radne dužnosti i obaveza zaposlenog u smislu neblagovremenog, nesavesnog i nemarnog izvršenja obaveza, s tim što nema dokaza da je tuženi-protivtužilac dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu tužiocu –protivtuženom, u smislu člana 180. Zakona o radu.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je zaključio da je ugovor o radu broj .. od 31.12.2015. godine zakonit i da proizvodi pravno dejstvo, jer tuženi –protivtužilac nije dokazao da lice koje je u ime tuženog-protivtužioca kao poslodavca potpisalo ugovor o radu nije imalo ovlašćenje za potpisivanje takvog ugovora. Pored toga, tužilac-protivtuženi je na osnovu tog ugovora obavljao poslove kod tuženog-protivtužioca i redovno primao zaradu, na koju su mu uplaćivani doprinosi za PIO, iz čega proizlazi da je ugovor o radu odobren od strane tuženog-protivtužioca. Takođe, drugostepeni sud je zaključio da rešenje o otkazu ugovora o radu od 07.08.2017. godine nije zakonito jer tužiocu-protivtuženom nije dostavljeno upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, a da to rešenje tužiocu-protivtuženom nije dostavljeno sve do 09.07.2021. godine, na ročištu koje je tada održano pred sudom. Ceneći prigovor tuženog-protivtužioca u pogledu prekluzije roka za podnošenje tužbe za utvrđenje ništavosti rešenja o otkazu ugovora o radu drugostepeni sud je zaključio da je tužba podneta 01.09.2021. godine, te da nije protekao rok od 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava. S obzirom da je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, drugostepeni sud je to rešenje poništio i obavezao tuženog da tužioca vrati na rad i isplati mu neisplaćene zarade i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje Republičkom fondu PIO zaposlenih.

Na utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo donoseći presudu u stavu četvrtom izreke, kojim je odbijen protivtuženi zahtev da se utvrdi da je ništav ugovor o radu zaključen između parničnih stranaka 31.12.2015. godine. Za svoju odluku drugostepeni sud je dao dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud. U tom smislu su neosnovani navodi revizije kojima se istrajava u tvrdnji da je sporni ugovor o radu zaključen sa licem koje nije bilo ovlašćeno za zaključenje ugovora, te da tuženi nije tužiocu isplaćivao za period od dana zaključenja ugovora o radu do jula meseca 2017. godine zarade, niti uplaćivao doprinose Republičkom fondu za PIO.

Zbog toga je izjavljena revizija delimično odbijena, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud nije potpuno utvrdio činjenično stanje u odnosu na ocenu istaknutog prigovora u pogledu prekluzije roka za podnošenje tužbe za utvrđenje ništavosti rešenja o otkazu ugovora o radu. Naime, drugostepeni sud je zaključio da je navedeno rešenje dostavljeno punomoćniku tužioca-protivtuženog na ročištu održanom 09.07.2021. godine, da je tužba za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu podneta 01.09.2021. godine, dakle u roku od 60 dana od dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava. U reviziji se ukazuje da je tužilac-protivtuženi saznao za navedeno rešenje podnošenjem protivtužbe za poništaj ugovora o radu od 31.12.2015. godine, te da se punomoćni tužioca izjasnio na protivtužbu podneskom od 23.04.2019. godine u kome je navedeno da je tužilac-protivtuženi saznao za postojanje rešenja o otkazu ugovora o radu danom prijema protivtužbe. Ovu činjenicu je tuženi-protivtužilac isticao i u toku postupka, ali drugostepeni sud nije pouzdano utvrdio da li je tuženi protivtužilac zaista uz protivtužbu dostavio i pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu odnosno da li ga je punomoćnik tužioca-protivtuženog primio uz protivtužbu. S obzirom da od činjenice kada je tužiocu-protivtuženom odnosno njegovom punomoćniku uručeno rešenje o otkazu ugovora o radu zavisi i ocena prigovora prekluzije za podnošenje tužbe za poništaj tog rešenja, a od ocene prigovora prekluzije zavisi i osnovanost tužbenog zahteva u preostalom delu (za vraćanje na rad, isplatu zarade i uplatu doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje), tuženog protivtužioca je morala biti usvojena, a pobijana presuda ukinuta, u navedenim delovima izreke.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja i pouzdano utvrditi kada je tužiocu-protivtuženom odnosno njegovom punomoćniku uručeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 07.08.2017. godine i oceniti da li je tužba za poništaj tog rešenja podneta blagovremeno, u roku od 60 dana od dana prijema tog rešenja, a potom će ociniti i osnovanost tužbenog zahteva u preostalom delu. Pošto postupi po navedenim primedbama, drugostepeni sud će doneti novu, pravilnu i zakonitu odluku.

Odluka o troškovima postupka zavisi od konačnog uspeha stranaka u postupku, zbog čega je pobijana presuda ukinuta i u delu odluke o troškovima postupka (stav 6. izreke).

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414, člana 416. stav 2. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković