Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Vesna Luković, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4), tačka 9) i tačka 11) i stav 2. tačka 1), člana 439. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine, a spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje pred izmenjenim sastavom veća, ili da pobijane presude preinači tako da donese oslobađajuću presudu i na teret budžetskih sredstava suda dosudi okrivljenom troškove za sastav zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 250.000,00 dinara.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koja je održana u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dejana Markovića je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dejana Markovića, advokata Vesne Luković prvostepena i drugostepena presuda pobijaju zbog učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je presuda Višeg suda u Beogradu 10.K.716/2021 od 26.11.2024. godine doneta u veću sastavljenom od sudije Olivere Đurić, predsednika veća, sudije Zorana Božovića, člana veća, i sudija porotnika Milanović Mirjane, Nenadović Srboljuba i Stojanović Snežane, članova veća.

Prema stanju u spisima predmeta sudija Olivera Đurić je u 13 navrata odlučivala o produženju pritvora, i to sledećim rešenjima:

-rešenjem Višeg suda u Beogradu K.716/2021,Kv.br.5628/21 od 31.12.2021. godine,

-rešenjem Višeg suda u Beogradu K 716/21, Kv.329/22 od 28.01.2022. godine,

-rešenjem Višeg suda u Beogradu K 716/21, Kv. 679/22 od 25.02.2022. godine,

-rešenjem Višeg suda u Beogradu K 716/21, Kv. 1077/22 od 25.03.2022. godine,

- rešenjem Višeg sudau Beogradu K 716/21, Kv.1587/22 od 21.04.2022. godine,

-rešenjem Višeg suda u Beogradu K.716/21, Kv.1923/22 od 20.05.2022. godine.

-rešenjem Višeg suda u Beogradu K.716/21, Kv.2480/22 od 17.06.2022. godine,

-rešenjem Višeg suda u Beogradu K 716/21, Kv.3359/22 od 15.08.2022. godine

-rešenjem Višeg suda u Beogradu K.716/21, Kv.4278/22 od 13.10.2022. godine

-rešenjem Višeg suda u Beogradu K.716/21, Kv.5225/22 od 09.12.2022. godine

-rešenjem Višeg suda u Beogradu K.716/21, Kv.413/23 od 06.02.2023. godine

-rešenjem Višeg suda u Beogradu K.716/21, Kv.1332/23 od 06.04.2023. godine

-rešenjem Višeg suda u Beogradu K.716/21, Kv. 2214/23 od 02.06.2023. godine.

U napred navedenim rešenjima je učestvovala sudija u krivičnom vanraspravnom veću iz člana 21. stav 4. ZKP prilikom odlučivanja o produženju pritvora prema okrivljenom kojim rešenjima je produžavan pritvor okrivljenom, određen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, kojom odredbom je propisano da će se pritvor odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvecije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je garantovano da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava RS utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 37. stav 1. ZKP propisano je da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ukoliko je u tom predmetu u određenom odnosu sa okrivljenim ili kada je imao određene procesne uloge u tom istom predmetu - odnosno kada nisu ispunjene formalne pretpostavke nepristrasnosti sudija, dok je stavom 2. istog člana propisana mogućnost izuzeća ukoliko postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.

Dakle, ustanova izuzeća u krivičnom postupku uvedena je u cilju obezbeđenja pretpostavki nepristrasnosti sudije.

Prilikom donošenja odluke o pritvoru, kao najstrožije mere obezbeđenja prisustva okrivljenog za nesmetano vođenje krivičnog postupka, pre ocene postojanja zakonskom propisanih razloga za određivanje ili ukidanje te mere, sudija mora imati ubeđenje najvišeg stepena da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo, koje se zasniva na detaljnom upoznavanju sa svim okolnostima, činjenicama i dokazima koje se tiču kako samog okrivljenog, tako i krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, kao i da stvori opšti utisak o predmetu, a što neminovno dovodi do stvaranja predubeđenja sudije u tom krivičnom postupku.

Po nalaženju Vrhovnog suda sudija koji je u određenom krivičnom postupku donosio odluke o pritvoru ima formirano predubeđenje kako u odnosu na krivično delo, tako i u odnosu na okrivljenog, koje je takvog kvaliteta i značaja da je učešće tog sudije u donošenju meritorne odluke u tom istom predmetu svakako u određenoj meri i determinisano prethodnim odlučivanjem o pritvoru prema okrivljenom.

Iako je sudija po zakonu i u skladu sa svojom funkcijom dužan da održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost, determinisanost sudije koji je u određenom krivičnom postupku odlučivao o pritvoru protiv okrivljenog trinaest puta, kao što je u konkretnom predmetu slučaj, takvog je stepena da po nalaženju Vrhovnog suda, predstavlja okolnost koja zbog brojnosti postupanja i kontinuiteta od 28.01.2022. do 02.06.2023. godine narušava pretpostavku nepristrasnosti sudije, zbog čega se taj sudija, iako ta procesna uloga nije izričito propisana članom 37. stav 1. ZKP koji obuhvata razloge za obavezno izuzeće, treba izuzeti od sudijske dužnosti prilikom donošenja meritorne odluke u istom krivičnom postupku.

Iz navedenih razloga, u ovom konkretnom slučaju po nalaženju Vrhovnog suda, a imajući u vidu član 6. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i stav izražen u odluci Ustavnog suda Republike Srbije Už 2302/2022 od 08.09.2025. godine, sudiju Oliveru Đurić je trebalo izuzeti prilikom donošenja prvostepene presude zbog njenih brojnih procesnih uloga u prvostepenom postupku-učestvovanja u donošenju više odluka o pritvoru protiv okrivljenog, čak 13 puta, pa kako to nije učinjeno, prvostepenom presudom je, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako to osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje.

Osim toga, branilac osnovano u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP učinjena i u drugostepenoj presudi, koja je doneta u veću sastavljenom od sudija Olivere Anđelković predsednika veća, Dragana Ćesarovića, dr Miodraga Majića, Vesne Vukačević i Dragoslava Milanovića, članova veća, pri čemu je sudija Miodrag Majić, kao član veća Apelacionog suda u Beogradu u predmetu Kž2.1233/22, rešavao po žalbi okrivljenog i branioca podnetoj protiv rešenja o potvrđivanju optužnice K.716-21-Kv.br.6529/21 od 24.05.2022. godine.

Radi očuvanja standarda nezavisnost i nepristrasnog suda i prava na pravično suđenje, garantovnih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u Zakoniku o krivičnom postupku odredbom člana 37. propisani su razlozi za izuzeće sudija.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, propisano je da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP postoji ako je u određenom krivičnom predmetu na glavnom pretresu učestvovao sudija koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti.

Imajući u vidu da je sudija Miodrag Majić, učestvovao prilikom odlučivanja o žalbi na rešenje kojim je potvrđena optužnica, kada su članovi veća, uključujući i ovog sudiju, razmatrali u istrazi prikupljene podatke i dokaze, zauzimali stavove, izjašnjavali se u pogledu dovoljnosti tih dokaza za potreban stepen sumnje, odnosno odlučivali o daljoj sudbini postupka, što predstavlja postupanje u krivičnom predmetu i donošenje procesne odluke koja je od bitnog uticaja na položaj okrivljenog, a koje odlučivanje je po načinu donošenja odluke, sadržini i posledicama u suštini identično postupanje i odlučivanje kao u veću koje odlučuje o potvrđivanju optužnice, navedeno predstavlja razlog za obavezno izuzeće sudije Miodraga Majića u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP prilikom donošenja drugostepene presude.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dejana Markovića, advokata Vesne Luković, pa je ukinuo pobijane pravosnažne presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, koji će u ponovnom postupku, imajući u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, doneti pravilnu, jasnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Imajući u vidu razloge ukidanja nižestepenih presuda Vrhovni sud se nije upuštao u razmatranje ostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nalazeći da su za sada bezpredmetni.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Miroljub Tomić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković