Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom odredbe člana 404. ZPP.

Predmet tužbenog zahteva je isplata na ime uvećanja zarade po osnovu prekovremenog rada u utuženom periodu, a pobijanom odlukom tužbeni zahtev je usvojen. Po oceni Vrhovnog suda, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Nižestepene presude kojima je odlučeno o pravu na uvećanu zaradu tužioca donete su pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbi članova 53, 104. stav 1. i 108. stav 1. tačka 3 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05... 75/14). Naime, kod činjeničnog utvrđenja da je tužilac u spornom periodu ostvario prekovremeni rad i da mu tuženi nije isplatio uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog rada, a da tuženi u smislu pravila o teretu dokazivanja nije dokazao da je prekovremeni rad isplaćivan kroz višu vrednost radnog časa tužioca. Pored toga, tuženi nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Imajući u vidu navedeno, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi isplate, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, na osnovu čega ovaj sud dalje nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službenom glasniku RS“ br.72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je u skladu s tim i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 06.08.2018. godine, a podneskom od 01.10.2021. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 170.602,09 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija

Ivana Rađenović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković