.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2127/2025
18.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovan Miščević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 211/25 od 08.04.2025. godine, u sednici održanoj 18.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 211/25 od 08.04.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 211/25 od 08.04.2025. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kikindi, Sudska jedinica Novi Kneževac P1 169/2024 od 12.12.2024. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede na radu isplati iznos od 900.000,00 dinara i to za pretrpljene fizičke bolove iznos od 250.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 150.000,00 dinara, za naruženost iznos od 100.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 400.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na sve iznose od 12.12.2024. godine do isplate, kao i naknadu materijalne štete u iznosu od 68.070,04 dinara na ime obračunate razlike neto plate i isplaćene naknade za vreme sprečenosti za rad u periodu od 23.03.2022. godine do 31.12.2022. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose iz ovog stava i iznos od 164.800,00 dinara na ime naknade materijalne štete na osnovu isplaćenih troškova lekova, pregleda i lečenja sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate. Obavezana je tužena da tužilji plati troškove postupka u iznosu od 373.504,78 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 211/25 od 08.04.2025. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, saglasno članu 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od 5 sudija.
Po oceni Vrhovnog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. ZPP, nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, odnosno za novim tumačenjem prava u pogledu primene odredaba člana 173., 174., 177., 185. stav 1., 190, 192, 193. stav 2. i 200. Zakona o obligacionim odnosima, kojima su regulisani osnovi odgovornosti za štetu i pojam štete, kao i pravno priznati vidovi nematerijalne i materijalne štete za koje se može dosuditi novčana naknada pod određenim uslovima. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda u istim ili sličnim činjeničnim i pravnim situacijama, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Iz iznetih razloga, primenom člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednosti 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 20.10.2023. godine, a vrednost pobijanog dela spora je 1.132.870,04 dinara (9.683 evra).
Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, jer tužena nije uspela u postupku po reviziji.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
