Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, s pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava, a radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava. U odgovoru na reviziju, punomoćnik tužioca je osporio navode revidenta i predložio da Vrhovni sud ne dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tužene. Troškove povodom sastava odgovora na reviziju je tražio i opredelio.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23 – dr. zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23 – dr. zakon) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Naime, revizijom tužene se pobija odluka o troškovima postupka. Nema potrebe za odlučivanjem o reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse povodom odluke suda o troškovima postupka, imajući u vidu da sudovi o troškovima odlučuju u svakom konkretnom slučaju, ceneći odredbe Zakona o parničnom postupku, kojima je regulisano odlučivanje o zahtevima stranaka za naknadu troškova. Nema potrebe ni za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, niti pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni za novim tumačenjem prava, pa je stoga odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 420. u vezi sa članom 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Zakon o parničnom postupku u članu 28. propisuje da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).

Revizija nije dozvoljena po članu 28. stav 2. ZPP, s obzirom da se troškovi ne uzimaju u obzir prilikom opredeljenja vrednosti predmeta spora. Osim toga, imajući u vidu da se revizijom pobija odluka o troškovima postupka, koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti u smislu člana 420. ZPP, to revizija tužene izjavljena protiv ove vrste odluke - kojom je odlučeno o traženju koje se ne uzima u obzir prilikom opredeljenja vrednosti spora, nije dozvoljena.

Na osnovu člana 420. stav 6. u vezi sa članom 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke rešenja.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova u vezi sa podnetim odgovorom na reviziju kao u stavu trećem izreke ove odluke jer se ne radi o potrebnim troškovima u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković