U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Vladislave Milićević i Jasminke Obućina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Miletić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marko Đurđević, advokat iz ..., radi utvrđenja bračne tekovine i ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tuženih BB i VV, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 765/23 od 10.04.2024. godine, u sednici održanoj 20.02.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženih BB i VV izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 765/23 od 10.04.2024. godine u delu stava prvog izreke kojim je potvrđena presuda Višeg suda u Jagodini P 45/20 od 08.12.2022. godine u stavu prvom izreke.

DELIMIČNO SE USVAJA revizija tuženih BB i VV, UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 765/23 od 10.04.2024. godine u preostalom delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke i presuda Višeg suda u Jagodini P 45/20 od 08.12.2022. godine u stavu drugom, četvrtom i šestom izreke i predmet u tom delu vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Jagodini P 45/20 od 08.12.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilac po osnovu bračne tekovine sa tuženom BB vlasnik ½ nepokretnosti koja se nalazi na katastarskoj parceli br. .../..., upisanoj u list nepokretnosti ... KO ..., ulica/potes ..., a koja se sastoji od: zemljišta ukupne površine 1879 m2, od čega broj dela parcele 1 – zemljište pod zgradom i drugim objektom površine 144 m2, broj dela parcele 2 – zemljište pod zgradom i drugim objektom površine 191 m2, broj dela parcele 3 – njiva druge klase, površine 571 m2, broj dela parcele 4 – ostalo veštački stvoreno neplodno zemljište površine 973 m2 i porodične stambene zgrade površine u osnovi 144 m2, spratnosti Po+Pr i pomoćne zgradne površine 191 m2, što su tuženi dužni da priznaju i trpe da se tužilac na osnovu ove presude upiše u nadležni katastar nepokretnosti, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je delimično ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti između tužene BB kao prodavca i tužene VV kao kupca, solemnizovan pred javnim beležnikom Draganom Miletić iz ... pod brojem OPU 496-2016 dana 15.12.2016. godine, kojim je izvršena kupoprodaja nepokretnosti koje se nalaze na katastarskoj parceli br. .../... KO ... i to u delu kojim je tužena BB raspolagala sa ½ ove nepokretnosti koja je bliže navedena u stavu prvom izreke, što su tužene BB i VV dužne da priznaju i trpe pravne posledice ništavosti. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u preostalom delu kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je ništav navedeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 15.12.2016. godine u delu kojim je tužena BB raspolagala sa ½ bliže određene nepokretnosti. Stavom četvrtim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je delimično ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti između tužene VV kao prodavca i tuženog GG kao kupca, solemnizovan pred javnim beležnikom Draganom Miletić iz ... pod brojem OPU 213-2018 od 24.04.2018. godine, kojim je izvršena kupoprodaja nepokretnosti koje se nalaze na katastarskoj parceli br. .../... KO ... bliže određenoj u stavu prvom izreke i to u delu kojim je tužena VV raspolagala sa ½ bliže određene nepokretnosti. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je ništav navedeni ugovor o nepokretnosti od 24.04.2018. godine u preostalom delu kojim je tužena VV raspolagala sa ½ nepokretnosti bliže navedene u stavu prvom izreke ove presude. Stavom šestim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 484.666,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 765/23 od 10.04.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, četvrtom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužene BB i VV su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 403. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući pobijanu pravnosnažnu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je našao da je revizija dozvoljena prema vrednosti predmeta spora (14.750.000,00 dinara) i da je delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena BB su bivši supružnici koji su bili u braku od ...1994. godine do ... 2014. godine, kada je njihov brak razveden presudom Osnovnog suda u Paraćinu, Sudske jedinice u Ćupriji P2 30/14 od 20.02.2014. godine, na osnovu sporazumnog predloga za razvod brak u kome je, pored ostalog, navedeno „da bračni drugovi saglasno izjavljuju da u toku braka nisu stekli nikakvu zajedničku imovinu, te da nisu imali potrebu da daju poseban sporazum o regulisanju imovinskih prava“, a potpisali su i priložili sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava. U momentu zaključenja braka, tužilac i tužena BB nisu imali posebne imovine i živeli su u domaćinstvu sa tužiočevim roditeljima, pri čemu je tužiočev otac primao penziju od ..., dok je majka bila u radnom odnosu i primala je prosečnu platu. Tužilac i tužena BB su bili preduzetnici i posedovali su ... „...“ u ..., koja se bavila trgovinom ... i bila registrovana na ime tužioca i ... „...“, koja se bavila trgovinom ... i bila registrovana na ime tužene BB. Roditelji tužioca su im pomagali na način što je njegov otac učestvovao u poslu trgovinom ..., dok im je majka pomagala u kući. Sredstva za osnivanje ovih radnji su bila zajednička. Za vreme trajanja bračne zajednice, od zajedničkih sredstava ostvarenih od poslovanja trgovinskih radnji, tužilac i tužena BB su 1999. godine su kupili njivu od 19 ari u ...  pored puta, a to je parcela br. .../... KO ... koja je predmet spora, po ceni od 1.300 DM za jedan ar. Na njoj su za vreme trajanja braka sagradili porodičnu kuću površine 214 m2 i magacin sa garažom (što predstavlja halu sa ... sa svom potrebnom opremom). Predmetna parcela je za vreme trajanja braka tužioca i tužene BB bila upisana u listu nepokretnosti kao vlasništvo tužene BB. Nakon razvoda braka sa tužiocem, tužena BB je predmetnu parcelu prodala tuženoj VV kao kupcu na osnovu ugovora o kupoprodaji od 15.12.2016. godine, koji je overen kod javnog beležnika pod brojem OPU 496-216. Nakon toga, tužena VV je istu parcelu dalje prodala tuženom GG kao kupcu, na osnovu ugovora o kupoprodaji od 24.04.2018. godine, koji je overen kod javnog beležnika pod brojem OPU 213-2018, a koji se na osnovu ovog ugovora upisao kao njen vlasnik. Tužilac je učestvovao u izgradnji svih objekata na predmetnoj parceli, tako što je angažovao majstore i vršio nadzor. Nakon razvoda braka, tužilac i tužena BB su nastavili sa decom da žive u porodičnoj kući na predmetnoj katastarskoj parceli i tada su rešili da prodaju zajedničku imovinu koju su stekli u braku i to katastarsku parcelu br. .../... KO ... i radnju u ... . Tužilja se iselila iz kuće 2016. godine, dok je tužilac nastavio da živi u njoj sve do 2018. godine, kada je prešao da živi kod mjake. Tužioca prilikom prve prodaje nepokretnosti (između tuženih BB i VV) niko nije kontaktirao, niti je znao za ovu prodaju, za koju je saznao tek u proleće 2018. godine kada je zaključen drugi ugovor o kupoprodaJi između tuženih VV i GG. Tržišna vrednost stambenog objekta iznosi 83.825,30 evra, tržišna vrednost poslovnog objekta iznosi 50.057,30 evra, dok je tržišna vrednost predmetne parcele 1.811.210,40 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenjujući odredbe člana 171. stav 1, 176. i 180. Porodičnog zakona usvojio tužbeni zahtev tužica i utvrdio suvlasništo tužioca i tužene BB na predmetnoj nepokretnost sa stanovištem da parcela broj .../... KO ... sa porodičnom stambenom zgradom i pomoćnim objektima koji su izgrađeni na ovoj parceli predstavlja zajedničku imovinu tužioca i tužene BB stečenu u toku trajanja njihove zajednice života u braku, sa jednakim udelima od po ½ idealna dela. Stanovište ovog suda je da je nepokretna imovina koja je predmet ovog spora stečena zajedničkim sredstvima tužioca i tužene BB u toku trajanja bračne zajednice, odnosno podjednakim finansijskim ulaganjem i angažovanjem supružnika u njenom sticanju, a da tužena BB nije dokazala da se radi o njenoj posebnoj imovini koju su joj poklonili roditelji, niti je bilo koja stranka (ni tužilac, ni tužena BB) dokalaza da je svojim prihodima, radom, ulaganjem ili na drugi način stekli veći udeo od zakonski pretpostavljenog udela od ½. Posledično je utvrđeno da je ništavo tužiljino raspolaganje na ½ predmetne nepokretnosti ugovorom o kupoprodaji 2016. godine, kojim je prodala celu nepokretnost tuženoj VV, jer je u delu kojim je raspolagala suvlasničkim udelom tužioca predmet ugovora nedopušten u smislu članova 46. i 47. Zakona o obliacionim odnosima, a što za dalju posledicu ima delimičnu ništavost i drugog ugovora o prometu iste nepokrestnosti od 24.04.2018. godine kojim je tužena VV predmetnu nepokretnost prodala tuženom GG.  

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio kao pravilno pravno stanovište i argumentaciju prvostepenog suda, pozivajući se na iste odredbe materijalnog prava. Dodatna argumentacija ovog suda je da tužilac i tužena BB nisu zaključili sporazum o deobi zajedničke imovine kao deo presude o sporazumnom razvodu braka u smislu člana 225. stav 1. Porodičnog zakona i člana 1089. Zakona o obligacionim odnosima, te da konstatacija u presudi o razvodu braka da bračni drugovi nemaju zajedničku imovinu ne može proizvoditi pravno dejstvo u smislu ostvarenja prava supružnika na udeo u zajedničkoj imovini, kako je to u konkretnom slučaju ostvario tužilac u ovoj parnici, pozivajući se na člana 178. Porodičnog zakona koji propisuje da se deoba zajedničke imovine može vršiti kako za vreme trajanja braka tako i nakon njegovog prestanka.

U pogledu dela tužbenog zahteva koji se odnosi na utvrđenje bračne tekovine, Vrhovni sud smatra da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su utvrdili da nepokretnost koja je predmet spora predstavlja bračnu tekovinu tužioca i tužene BB sa podjednakim udelima u sticanju.

Prema odredbi člana 171. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/2005, 72/2011-dr.zakon i 6/2015), imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Deobom zajedničke imovine u smislu ovog zakona smatra se utvrđenje suvlasničkog, odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini, kako je to propisano članom 177. Deoba zajedničke imovine može se vršiti za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka (član 178), supružnici mogu zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine (sporazumna deoba - član 179), a ako supuržnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud (sudska deoba), na osnovu odredbe člana 180. stav 1. istog zakona. Prema stavu 2. istog člana smatra se da su udeli supružnika u zajedičkoj imovini jednaki, pri čemu veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini, te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine (stav 3).

U konkretnom slučaju, Vrhovni sud prihvata činjenično-pravni zaključak nižestepenih sudova da je predmetna nepokretnost – porodična stambena zgrada i pomoćni objekti koji su izgrađeni na parceli br. .../... KO ..., stečena radom tužioca i tužene BB kao supružnika u toku trajanja njihove zajednice života u braku i da kao takva predstavlja njihovu zajedničku imovinu  sa podjednakim udelima supružnika u njenom sticanju. Činjenica da su ove stranke u inicijalnom aktu kojim su pokrenule postupak sporazumnog razvoda braka dale saglasnu izjavu da u toku braka nisu stekli zajedničku imovinu i da zato nisu sklopili sporazum o deobi zajedničke imovine ne utiče na pravilnost pobijane odluke. Naime, ovakva izjava se ne može smatrati sporazumnom deobom zajedničke imovine izvršenom za vreme trajanja braka u smislu člana 179. u vezi člana 178. Porodičnog zakona. Čak i da tužena BB u ovoj situaciji smatra da se radi o izričitoj saglasnosti tužioca da je nepokretnost koja je stečena u toku braka i upisana u javnoj evidneciji nepokretnosti na njeno ime time postala njena isključiva svojina, odnosno posebna imovina, ne može se prihvatiti jer bi i tada takva izjava morala biti u formi pisanog sporazuma o deobi koji se zaključuje u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) izjave, prema odredbi člana 179. stav 2. Porodičnog zakona i koji mora biti unet u izreku presude o sporazumnom razvodu braka prema članu 225. istog zakona, što u konretnom slučaju nije urađeno. Zato i po stanovištu Vrhovnog suda nema sporazumne deobe zajedničke imovine tužioca i tužene BB, pa je tužilac ovlašćen da u sudskom postupku traži utvrđenje zajedničke imovine i njenu sudsku deobu u smislu utvrđivanja suvlasničkih udela supružniika u toj imovini.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije i našao da ne dovode u sumnju pravilnost i zakonitost pravnosnažne presude u pobijanom delu odluke o utvrđenju bračne tekovine tužioca i tužene BB, za koju su dati pravilni, jasni i potpuni razlozi koje prihvata i revizijski sud.

Sledom navedenog, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

U preostalom delu pobijane pravnosnažne presude, odnosno u delu odluke o delimičnoj ništavosti zaključenih kupoprodajnih ugovora kojima je prometovana predmetna parcela br. .../... KO ..., po oceni Vrhovnog suda, za sada se ne može ispitati pravilnost primene materijalnog prava iz člana 174 Porodičnog zakona.

Naime, odredbom člana 174. stav 1 Porodičnog zakona je propisano da zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno.

Revizijom se osnovano dovodi u pitanje činjenično utvrđenje prvostepenog suda, koje je prihvatio i drugostepeni sud, da tužilac nakon razvoda braka nije znao za nameravanu i realizovanu prodaju ove nepokretnosti od strane njegove bivše supruge tužene BB tuženoj VV, niti se sa tom prodajom saglasio. Prethodno prvostepeni sud utvrđuje da je posle razvoda braka tužilac neko vreme živeo u porodičnoj kući na predmetnoj katastarskoj parceli zajedno sa tuženom BB i decom (koji su se iselila 2016. godine) i da su rešili da prodaju ovu nepokretnost kao zajedničku imovinu stečenu u  braku, kao i radnju u ... . U takvoj situaciji može se smatrati da je postojao sporazum supružnika o raspolaganju zajedičkom imovinom, a životno je logično da je tužena BB kao supružnik na čije ime je bio izvršen upis ove imovine bila ta koja je oglasila prodaju nepokretnosti i učestvovala u svim neophodnim pravnim radnjama za njenu prodaju. Navodima revizije se dovodi u sumnju utvrđenje prvostepenog suda da i pored rešenosti bivših supružnika da prodaju zajedničku nepokretnost, tužilac nije znao za prodaju ove nepokretnosti o kojoj je zaključen kuporodajni ugovor 15.12.2016. godine između tuženih BB kao prodavca i VV kao kupca. Nelogično je da se tužilac, koji je predmetnu nepokretnost smatrao zajedničkom imovinom stečenom u braku i bio upozant sa  upisom ove nepokretnosti samo na ime bivše supruge jer je takav bio njiho dogovor nakon kupovine nepokrtnosti 1999. godine) i za koju su posle razvoda braka zajednički rešili da je prodaju, nije dalje interesovao za njenu prodaju. U takvoj situaciji, postavlja se pitanje da li su tužilac i tužena BB nakon razvoda braka postigli neki sporazum u vezi predmetne nepokretnosti u ... (kao što su postigli oko lokala u ... koji su odmah prodali), odnosno da li su postigli sporazum o njenoj prodaji kao što su nameravali. Po oceni Vrhovnog suda, ovo pitanje nije u dovoljnoj meri raspravljeno u dokaznom postupku i ostale su neutvrđene relevante činjenice od kojih zavisi pitanje pravno valjanog raspolaganja supružnika zajedničkom imovinom. Ovo posebno ako se ima U vidu i da su se pojedini saslušani svedoci u svojim iskazima izjašnjavali na okolnost prisustva i učešća tužioca u oglašenoj prodaji kuće, a revidenti su u postupku tvrdili i na čemu insistiraju i u reviziji da je predmetna nepokretnost bila opterećena hipotekom kao sredstvom obezbeđenja kredita koji je podigla tužena BB da bi otplatili dugove zajedničkih preduzetničih radnji, te da je bio pokrenut sudski izvršni postupaK radi realizacije hipoteke u vreme kada je tužilac još živeo u zajedičkoj porodičnoj kući i da je bio prisutan prilikom dolaska procenitelja, predstavnika banke, javnog izvršitelja i  potencijalnih kupaca.  

U tom smislu je ostalo nerazjašnjeno i neutvrđeno da li je tužena BB raspolagala zajednikom imovinom bez znanja i saglasnosti tužioca, ili se radi o njihovom zajedničkom i sporazumnom raspolaganju, od čega zavisi pravna valjanost ugovora o kuporodaji predmetne nepokretnosti kao zajedničke imovine bivših supružnika. 

Sledom navedenog, prvostepeni sud će u ponovnom postupku utvrditi činjenično stanje u smislu iznetih primedbi, da bi potom pravilnom primenom materijalnog prava odlučio o tužbenom zahtevu u delu koji se odnosi na delimičnu ništavost oba zaključena kuporodajna ugovora.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari, to je i ona ukinuta.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković