Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nenad Spasojević, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i spise predmeta vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu, s tim da naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da pobijane presude preinači u celini ili delimično i okrivljenog oslobodi od optužbe, kao i da u smislu člana 488. stav 3. ZKP izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 441. stav 4. ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, jer je na glavnom pretresu učestvovao sudija koji bi u skladu sa članom 37. stav 2. ZKP, morao u ovom predmetu biti izuzet od sudijske dužnosti, s obzirom da je sudija koji je doneo osuđujuću presudu u odnosu na okrivljenog AA već stekao predubeđenje o njegovoj krivici time što je potvrdio sporazum o priznanju krivičnog dela između okrivljenog BB i Osnovnog javnog tužilaštva u Obrenovcu, u odnosu na kog okrivljenog je prethodni postupak bio razdvojen, s tim da je po optužnom predlogu OJT-a u Obrenovcu KT br. 147/23 ovaj postupak inicijalno otpočeo protiv saosuđenih BB i AA.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su po oceni ovog suda neosnovani.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija-porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, propisano je da će sudija ili sudija- porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Dakle, iz citirane zakonske odredbe jasno proilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se branilac okrivljenog poziva u zahtevu, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih članom 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Kako iz spisa predmeta proizlazi da je sudija Miloš Petrašković doneo presudu kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela okrivljenog BB, a zatim je i protiv okrivljenog AA doneo osuđujuću presudu, to u konkretnom slučaju nije reč o nekoj od procesnih situacija propisanih odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, zbog koje bi se sudija Miloš Petrašković morao izuzeti od sudijske dužnosti. Samim tim što okrivljeni Miloš Petrašković nije postupao ni u jednom svojstvu koje je propisano odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, a koje bi predstavljalo razlog za obavezno izuzeće sudije od postupanja u predmetu, Vrhovni sud nalazi da pobijanim nižestepenim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjeni neosnovanim.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona time što je nepravilno doneta odluka o troškovima postupka, jer sud nije izrekao odluku o oslobađanju okrivljenog od dužnosti da u celini naknadi troškove krivičnog postupka, s obzirom da je isti udaljen sa posla, da je podstanar, da nema stalne prihode, da se izdržava od privremenih i povremenih poslova, te nije u mogućnosti da snosi troškove postupka, a kojim navodima branilac suštinski ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Vrhovni sud nalazi da su izneti navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovani. Ovo stoga što je odredbom člana 264. stav 4. ZKP, propisano da u odluci kojom rešava o troškovima, sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač.1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika, kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog savetnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava, a ukoliko se ove okolnosti utvrde posle donošenja odluke o troškovima, predsednik veća odnosno sudija pojedinac može posebnim rešenjem osloboditi okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

Dakle, odredba člana 264. stav 4. ZKP predviđa fakultativni osnov za oslobađanje od plaćanja troškova krivičnog postupka, odnosno samo mogućnost, ali ne i obavezu suda, da okrivljenog oslobodi od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi i ukoliko okrivljeni dostavi dokaze – podatke o tome da bi plaćanjem navedenih troškova bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, pa kako je okrivljeni u konkretnom slučaju pravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen zbog predmetnog krivičnog dela, to je pravilnom primenom člana 264. stav 1. ZKP pravnosnažnom presudom obavezan da snosi troškove krivičnog postupka.

Dalje, branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitim dokazima. Kao nezakonit dokaz branilac najpre označava zapisnike sa glavnog pretresa od 21.02.2023. godine i 05.07.2023. godine u kojima je sadržan iskaz svedoka osuđenog BB, ukazujući na činjenicu da ovaj okrivljeni ne može biti svedok u postupku protiv saokrivljenog, jer nije dozvoljena akumulacija procesnih uloga.

Iz spisa predmeta proizlazi da je Apelacioni sud kao drugostepeni, doneo presudu na osnovu ponovne ocene izvedenih dokaza i utvrdio činjenično stanje kao u izreci prvostepene presude i to u odsustvu ocene iskaza svedoka BB, čiji iskaz je ocenio kao nezakonit i time otklonio povredu učinjenu od strane prvostepenog suda, te se na ovom dokazu i ne zasnivaju pobijane presude, a navodi zahteva branioca u ovom delu od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Kao nezakonit dokaz i učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac označava i izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta PU za Grad Beograd, UKP Odeljenje za operativnu forenziku br. KT 100-616/2022 od 23.03.2022. godine, kom pregledu nije prisustvovalo odgovorno lice u smislu člana 286. stav 2. ZKP.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani, a ovo stoga što iz izveštaja o forenzičkom pregledu lica mesta proizlazi da se u konkretnom slučaju suštinski radi o uviđaju lica mesta, posebno što u „izveštaju“ stoji „vreme trajanja uviđaja“ i iz sadržine istog nesumnjivo proizlazi da nije reč o pregledu u smislu člana 286. ZKP, već o klasičnom uviđaju lica mesta, koji je, po nalaženju Vrhovnog suda, sačinjen u svemu shodno članu 136. ZKP, pa su suprotni navodi branioca o potrebi prisustva odgovornog lica, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao nezakonite dokaze označava i dva izveštaja o forenzičkom pregledu lica mesta PU za Grad Beograd, PS Obrenovac, broj KT 116-142/2022 i KT 100-616/2022 od 25.03.2022. godine, gde je jedan pregled vršen od 15 do 16 časova, a drugi od 16,30 do 17 časova. Nezakonitost ovih dokaza se, po navodima branioca, ogleda u činjenici da je nezakonit način na koji su od strane policijskih službenika na licu mesta obezbeđeni tragovi izvršenja krivičnog dela jer ovoj dokaznoj radnji nije prisustvovao branilac okrivljenog BB, iako je odbrana, u skladu sa članom 74. ZKP, bila obavezna.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su, takođe, kao neosnovani. Ovo stoga što iz spisa predmeta proizlazi da je uviđaj mesta preduzet u skladu sa odredbom člana 136. ZKP, a okolnost da branilac okrivljenog BB nije bio prisutan nije od uticaja na zakonitost ovako sačinjenog zapisnika odnosno izveštaja o uviđaju, s obzirom da ne postoji zakonom propisana obaveza o prisustvu branioca ovakvoj radnji, već je sud eventualno o istoj imao mogućnost da ga obavesti.

Kao nezakonit dokaz branilac navodi i potvrdu o privremeno oduzetim predmetim PU za Grad Beograd, Peto odeljenje br. 22/22 od 25.03.2022. godine, čija se nezakonitost ogleda u činjenici da je u ovoj potvrdi konstatovano da su od lica VV oduzeta četiri otkupna bloka u kojima se nalazi priznanica na ime BB i AA, a koja nisu mogla biti oduzeta od istog bez prisustva GG – preduzetnika kod koje navedeno lice - VV radi, pa kako ova potvrda nije potpisana od strane GG, to je ista pribavljena nezakonito i predstavlja plod otrovnog drveta, jer je pribavljena u toku nezakonitog vršenja uviđaja.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog ocenjeni su kao neosnovani, Naime, odredbom člana 148. stav 1. ZKP propisano je da lice koje drži predmet iz člana 147. stav 1. i 2. ovog zakonika, dužno je da organu postupka omogući pristup predmetima, pruži obaveštenja potrebna za njihovu upotrebu i da ih na zahtev organa preda, a pre oduzimanja predmeta organ postupka će po potrebi u prisustvu stručnog lica pregledati predmete.

Imajući u vidu navedenu odredbu, sačinjavanjem na ovakav način potvrde o privremeno oduzetim predmetima i oduzimanjem predmeta (4 otkupna bloka) od lica kog koga su se našla, nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi.

Imajući u vidu napred iznete činjenice, te da su dokazi po načinu pribavljanja zakoniti, to su i nalaz i mišljenje Komisije veštaka Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu od 16.05.2022. godine i zapisnik o saslušanju sudskog veštaka Biološkog fakulteta Dušana Keckarevića, koje branilac označava kao plod otrovnog drveta, takođe zakoniti.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac nižestepene presude pobija i zbog odluke o kazni, s obzirom da sud okrivljenom nije pravilno odmerio kaznu, jer nije pravilno cenio činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, na koji način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da se u konkretnom slučaju ne može raditi o krivičnom delu teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika, već se eventualno može raditi o krivičnom delu krađa iz člana 203. Krivičnog zakonika, kojim navodima, iako ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, istu suštinski obrazlaže tako što na osnovu sopstvene ocene izvedenih dokaza, drugačije od one kako je navedeno u osuđujućoj presudi, izvlači zaključak o postojanju drugog krivičnog dela, te ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP kojim su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. i 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković