ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1100/25 od 03.04.2025. godine u preostalom delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2440/24 od 28.01.2025. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da, za period od 01.07.2020. do 31.08.2022. godine, u korist tužioca uplati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na iznose zarade dosuđene pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu od 02.03.2023. godine, bliže navedene u tom stavu izreke, po stopama koje su važile na dan isplate neisplaćene zarade po presudi P1 5971/21 od 02.03.2023. godine, u roku od 15 dana od dana prijema presude. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 78.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1100/25 od 03.04.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2440/24 od 28.01.2025. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog suda, o posebnoj reviziji tužene u ovom sporu potrebno je odlučivati radi novog tumačenja prava po pitanju zastarelosti doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i načina računanja roka zastarelosti, zbog čega je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20, 10/23 – drugi zakon ) – u daljem tekstu: ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene osnovana u delu.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 5971/21 od 02.03.2023. godine, obavezana je tužena da isplati tužiocu neisplaćenu zaradu za period od 01.07.2020. godine do 31.08.2022. godine, sa pripadajućom zateznom kamatom. Na dosuđene iznose zarade za označeni period tužena nije uplatila za tužioca doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Tužba za uplatu doprinosa podneta je dana 26.06.2024. godine. Tužena je istakla prigovor zastarelosti tužiočevog potraživanja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 2, člana 3. i člana 51. stav 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje zaključili da je tužena kao poslodavac na iznose neto zarade dosuđene pravnosnažnom presudom dužna da uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, pa kako to nije učinila, tužbeni zahtev je usvojen.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovani su navodi revidenta da je pobijana presuda u delu, doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Doprinosi koji se plaćaju iz zarade, u smislu člana 105. stav 2. Zakona o radu, koje je poslodavac dužan da obračuna i uplati u svoje ime, a u korist zaposlenog, sastavni su deo zarade i predstavljaju potraživanje zaposlenog iz radnog odnosa koji je po svojoj prirodi građansko-pravni, obligacioni odnos. Zato se na sporni odnos stranaka u pogledu zastarelosti potraživanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao sastavnog dela zarade za period 01.07.2020. godine do 31.08.2022. godine, dosuđenih izvršnom presudom P1 5971/21 od 02.03.2023. godine, primenjuje odredba člana 196. Zakona o radu u vezi sa čl. 360, 361. i 362. Zakona o obligacionim odnosima. Na taj pravni odnos ne može se primeniti odredba člana 114e Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojom je propisano da se odredbe tog zakona o zastarelosti prava na utvrđenje i naplatu ne primenjuju na doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, jer se u konkretnom slučaju ne radi o poreskom postupku i odnosu između poreske uprave i poreskog obveznika.

Odredbom člana 196. Zakona o radu, propisano je da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze. Za potraživanje iz radnog odnosa zastarelost počinje da teče prvog dana posle dana kada je zaposleni mogao da zahteva njeno ispunjenje, što je u skladu sa članom 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Prema odredbi člana 4. stav 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, plate se isplaćuju u tekućem mesecu za prethodni mesec. Rok zastarelosti, saglasno članu 362. Zakona o obligacionim odnosima, nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog vremena. Odredbom člana 360. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze i da zastarelost nastupa kada protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. Prema stavu 3. te odredbe, sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao.

Sledstveno izloženom, obaveza tužene da u svoje ime i za račun tužioca uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, nastala je istovremeno sa obavezom da tužiocu isplati platu za svaki mesec u periodu od jula 2020. godine zaključno sa avgustom 2022. godine. Ispunjenje obaveze tužene na uplatu tih doprinosa, tužilac je mogao da zahteva prvog dana posle dana kada je mogao zahtevati ispunjenje obaveze tužene na isplatu plate. Tužilac je u parnici koju je pokrenuo radi njene isplate za označeni vremenski period, okončane pravnosnažnom presudom od 02.03.2023. godine, propustio da traži i uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na tražene i dosuđene iznose neplaćene plate. Zato je za potraživanja dospela pre 26.06.2021. godine (ovde je tužba podneta 26.06.2024. godine) protekao rok od tri godine iz člana 196. Zakona o radu, pošto je potraživanje za mesec maj 2021. godine dospelo 25.06.2021. godine, pa je usled nastupanja zastarelosti prestalo pravo tužioca da zahteva od tužene ispunjenje obaveze uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za taj period.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je, zatim, na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u usvajajućem delu za period od 26.06.2021. godine do 31.08.2022. godine. Ovo stoga što pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama, o pravu tužioca da potražuje od tužene uplatu doprinosa na (pravnosnažnom i izvršnom presudom) dosuđeni iznos na ime naknade štete po osnovu neisplaćene plate, ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 12.03.2019. godine, zbog čega u ovom delu ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je dana 26.06.2024. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužene u ovom delu nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu četvrtom izreke.

Imajući u vidu uspeh stranaka u postupku, te da je tužilac delimično uspeo sa zahtevom, na osnovu člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 2. ZPP, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Predsednik veća - sudija

Željko Škorić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković