Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3429/18 od 03.10.2024. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2590/17 od 13.04.2018. godine, pa je stavom drugim usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi- protivtužilac da tužilji-protivtuženoj na ime manje isplaćene zarade za period od 01.11.2008. godine do 31.03.2009. godine isplati 1.421.217,17 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svako pojedinačno mesečno potraživanje od dana dospelosti pa do isplate, bliže označeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi-protivtužilac da Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Beograda za tužilju- protivtuženu uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 01.08.2008. godine do 31.03.2009. godine koji se plaćaju na najnižu osnovicu za VII stručne spreme i to prema obračunu fonda. Stavom četvrtim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev da se obaveže tužilja-protivtužena da tuženom- protivtužiocu isplati 276.690,03 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.11.2008. godine pa do isplate, kao neosnovan. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi-protivtužilac da tužilji-protivtuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 441.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada se steknu uslovi za izvršenje pa do isplate. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi- protivtužilac da tužilji-protivtuženoj na ime troškova drugostepenog postupka plati 495.562,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje do isplate, a stavom sedmim izreke, odbijen zahtev tuženog-protivtužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog-protivtužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja-protivtužena kao zaposlena kod tuženog-protivtužioca kao poslodavca zaključila je ugovor o radu 01.11.2007. godine na poslovima izvršnog direktora Sektora ... sa opisom poslova kao u članu 3. ugovora, na neodređeno vreme počev od 01.11.2007. godine. U ugovoru nije utvrđena visina zarade. Rešenjem o otkazu ugovora o radu od 27.03.2009. godine tužilji- protivtuženoj je otkazan ugovor o radu od 01.11.2007. godine i određeno da joj radni odnos prestaje zaključno sa 31.03.2009. godine. Od aprila 2008. godine tužilji- protivtuženoj je zarada uvećana za 20%, a u oktobru 2008. godine joj je isplaćen iznos od 290.327,00 dinara. Počev od 01.11.2008. godine do 01.03.2009. godine isplaćivana je zarada u visini minimalne zarade.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev prema nalazu veštaka u varijanti da je tužilji-protivtuženoj osnovna zarada iznosila 3.095 evra i dosudio 1.421.217,17 dinara za period od 01.11.2008. godine do 31.01.2009. godine, sa pripadajućim doprinosima, odbio tužbeni zahtev za period 01. 02. 2009. godine do 31.03.2009. godine sa pripadajućim doprinosima, sa obrazloženjem da je visina zarade tužilji-protivtuženoj ugovorena usmeno, te da joj je umanjena plata bez bilo kakve odluke tuženog-protivtužioca, a da tuženi-protivtužilac nije dokazao da je radnjama tužilje-protivtužene pretrpeo štetu.

Drugostepeni sud je, po zaključenju rasprave održanoj pred tim sudom, ukinuo prvostepenu presudu, usvojio tužbeni zahtev tužilje-protivtužene za iznos od 1.421.217,17 dinara za period od 01.11.2008. godine do 31.03.2009. godine i obavezao tuženog-protivtužioca da za tužilju-protivtuženu uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 01.08.2008. godine do 31.03.2009. godine koji se plaćaju na najnižu osnovicu za VII stručne spreme koji tužilja-protivtužena ima, po obračunu fonda, a odbio protivtužbeni zahtev da tužilja-protivtužena isplati tuženom-protivtužiocu 267.690,13 dinara sa zateznom kamatom od 16.11.2008. godine do isplate, sa obrazloženjem da je utvrđeno prema nespornim navodima iz iskaza tužilje, zakonskog zastupnika tuženog BB i svedoka VV i GG, da je zarada tužilje ugovorena usmeno, a od aprila 2008. godine uvećana za 20% ali da je sporno u kom iznosu, kao i da je tužilji-protivtuženoj u oktobru 2008. godine isplaćen iznos zarade od 290.327,76 dinara, a počev od 01.11.2008. godine do 31.03.2009. godine isplaćivana je zarada u visini minimalne zarade po saglasnom usmenom dogovoru o isplati umanjene zarade za tužilju-protivtuženu kako to proizilazi iz iskaza zakonskog zastupnika tužene BB i saslušanih svedoka. Tuženi-protivtužilac nije dostavio bilo aneks ugovora o radu bilo rešenje ili neki nalog ili neki drugi pisani akt na osnovu kojeg je tužilji-protivtuženoj za sporni period isplaćena umanjena zarada, pa je očigledno nezakonito umanjena zarada tužilji-protivtuženoj sve do prestanka radnog odnosa 31.03.2009. godine. Po nalaženju drugostepenog suda, tuženi-protivtužilac nije dostavio dokaze kojim bi regulisao postupak utvrđivanja i način naknade koju eventualno zaposleni prouzrokuje poslodavcu i nije dostavio dokaz da je sproveo bilo kakav postupak i doneo bilo kakvu odluku kojom bi obavezao tužilju-protivtuženu da naknadi eventualnu pričinjenu štetu zbog čega je odbio protivtužbeni zahtev.

Međutim, osnovano se u reviziji tuženog-protivtužioca ističe da je drugostepeni sud pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje s obzirom da nije cenio iskaze svedoka VV i GG, kao i zakonskog zastupnika tuženog-protivtužioca BB i čijih iskaza proizilazi da je ugovorena zarada tužilje-protivtužene iznosila 2.400 evra u oktobru 2008. godine, nasuprot iskazau tužilje-protivtužene da je ugovorena zarada iznosila 3.000 evra. Drugostepeni sud u obrazloženju pobijane presude nije naveo čije iskaze je prihvatio i zbog čega, niti je utvrdio visinu usmeno ugovorene zarade tužilje-protivtužene, već je samo naveo da joj je oktobru 2008. godine isplaćen iznos zarade od 290.327,76 dinara što prema kursu evra u odnosu na dinar na dan 01.10. 2008. godine iznosi 1evro=76.7350 rsd, odnosno 3.783,70 evra približno, po srednjem kursu NBS. Takođe, drugostepeni sud nije cenio nalaz i mišljenje sudskog veštaka ekonomsko – finansijske struke Radiše Pitulića od 08.06.2015. godine, niti dopunskih nalaza i mišljenja istog veštaka od 02.10.2015. godine i 29.01.2015. godine, kao i izjašnjenja od 14.04.2016. godine, imajući u vidu da su nalaz i dopunski nalazi dati u više varijanti i to da je ugovorena visina zarade tužilje-protivtužene počev od aprila 2008. godine do oktobra 2008. godine iznosila 2.400 evra, a u izjašnjenju od 14.04.2016. godine veštak je računao potraživanje tužilje- protivtužene na iznos zarade od 3.095 evra, od 2.400 evra i ugovorene zarade od 2.000 evra uz uvećanje za topli obrok i minuli rad i nije naveo koju od varijanti nalaza veštaka je prihvatio i zbog čega.

Zbog toga će drugostepeni sud u ponovnom postupku da, radi pravilne primene materijalnog prava, utvrdi koji iznos zarade tužilji-protivtuženoj je ugovoren za radno mesto direktor sektora ..., da bi odlučio o postavljenom tužbenom i protivtužbenom zahtevu, ceneći izvedene dokaze u smislu odredbe člana 8.ZPP.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 416. stav 2. ZPP pobijana presuda je ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković