Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju je potrebno ujednačavanje sudske prakse o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Iz tog razloga, Vrhovni sud je, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen u preduzeću „NAVIP“ A.D. Beograd. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 268/12 od 15.05.2012. godine otvoren je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom „NAVIP“ A.D. Beograd, Zemun. Zaključkom Privrednog suda u Beogradu tužiocu je utvrđeno i priznato potraživanje po osnovu neisplaćenih zarada i razvrstano je u treći isplatni red, u iznosu od 85.979,34 dinara, koje nije namireno. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 217/19 od 19.02.2019. godine, usvojen je prigovor predlagača, ovde tužioca i utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 268/2012.

Iz potvrde Agencije za privredne registre utvrđeno je, između ostalog, da je stečajni dužnik osnovan rešenjem Vlade DFJ u oktobru 1944. godine saglasno aktu o nacionalizaciji privatnih preduzeća i organizovano je kao jedinstveno društveno preduzeće na osnovu samoupravnog sporazuma o promenama i organizovanju SOUR Navip, da je od 29.07.1991. godine promenilo status u „Navip“ d.d. za proizvodnju i promet pića Beograd-Zemun, a od 29.04.1998. godine „Navip“ d.d. u mešovitoj svojini se organizuje kao u „Navip“ a.d. za proizvodnju i promet pića Beograd-Zemun, da je privatizovan po Zakonu o svojinskoj transformaciji po rešenju Ministarstva za privredu i privatizaciju od 23.11.2011. godine, kao i da je na dan otvaranja stečaja bilo preduzeće sa društvenim i akcijskim kapitalom, pa je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika odredila poverenika.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su o pravu tužioca na naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene Republike Srbije odlučili primenom članova 3, 4, 22, 31 i 32 Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u vezi člana 172. Zakona o obligacionim odnosima nalazeći da postoji uzročno-posledična veza između organa tužene i prouzrokovane štete, jer je potraživanje nastalo u vreme dok je stečajni dužnik tužena bila većinski vlasnik sada stečajnog dužnika „Navip“ AD Beograd – Zemun.

Osnovano se revizijom ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 40/2015), propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od godinu dana od kad je stekla pravo na pravično zadovoljenje (stav 1). Odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna (stav 3).

Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koji su bez njihove krivice ostale neizvršene i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (Zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda do 02.11.2018. godine, dopunjenog na sednici Građanskog odeljenja od 27.09.2019. godine). Navedeni pravni zaključak dopunjen je na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 27.09.2019. godine, tako da u pogledu izvršnih dužnika koji ne spadaju u napred navedenu kategoriju, već se radi o fizičkim licima ili pravnim licima koja nisu osnovana na bazi društvenog ili državnog kapitala, svakako je nužno utvrđivati uzročno-posledičnu vezu između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nenaplaćenog potraživanja, te utvrđivati da je upravo isključivi razlog nemogućnosti naplate tih potraživanja neadekvatno postupanje suda. Nužno je dokazati da je dužnik u trenutku pokretanja postupka za naplatu imao dovoljno novčanih sredstava u imovini i da je poštujući redosled isplate mogao da se naplati da je sud efikasno postupao i preduzimao delotvorne radnje u cilju naplate propisane odgovarajućim Zakonom o izvršenju.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilac bio zaposlen u preduzeću „NAVIP“ A.D. Beograd, kao i da je tužiocu utvrđeno i priznato potraživanje po osnovu neisplaćenih zarada i razvrstano je u treći isplatni red, u iznosu od 85.979,34 dinara, dok činjenicu da je stečajni dužnik „Navip“ a.d., u vreme nastanka potraživanja bilo preduzeće sa društvenim i akcijskim kapitalom, nižestepeni sudovi nisu razjasnili na siguran i pouzdan način, imajući u vidu da se radi o preduzeću koje je privatizovano po Zakonu o svojinskoj transformaciji rešenjem Ministarstva za privredu i privatizaciju od 02.01.2001. godine. U tom pravcu potrebno je oceniti u celini potvrdu APR od 15.12.2022. godine, naročito o promenama izvršenim u periodu nastanka predmetne obaveze.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja potpuno i pravilno utvrditi činjenično stanje od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava i na nesumnjiv način utvrditi strukturu kapitala stečajnog dužnika, jer ukoliko se radi o preuzeću sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, tada se u odnosu na dugovanja tog privrednog društva konstituišu i posebne obaveze Republike Srbije vezane za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku povodom nenamirenog potraživanja u visini priznatog potraživanja u stečajnom postupku, kao i kada je nastalo predmetno potraživanje i da li je tada dužnik imao većinski društveni ili državni kapital. Pošto utvrdi pravnu prirodu potraživanja tužioca, nužno je dokazati uzročno-posledičnu vezu između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nenaplaćenog potraživanja, te utvrđivanje da je upravo isključivi razlog nemogućnosti naplate tih potraživanja neadekvatno postupanje suda i da je dužnik u trenutku pokretanja postupka za naplatu imao dovoljno novčanih sredstava u imovini i da je poštujući redosled isplate mogao da se naplati da je sud efikasno postupao i preduzimao delotvorne radnje u cilju naplate propisane odgovarajućim Zakonom o izvršenju.

Kako pravilna primena materijalnog prava zavisi od utvrđenja navedenih činjenica, prvostepeni sud će u ponovnom postupku postupiti na iznetim primedbama ovog suda, pravilno i potpuno utvrditi činjenično stanje, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer ista zavisi od končnog ishoda spora.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković