.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 24323/2023
30.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Nadežde Vidić, Marije Terzić, dr Ilije Zindovića i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca Agencije za poslove veštačenja i konsalting AA preduzetnik, čiji je punomoćnik Boban Matić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde –Visoki savet sudstva – Osnovni sud u Kragujevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 22/19 od 18.05.2023. godine, u sednici održanoj 30.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE, odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenje Višeg suda u Beogradu Gž 22/19 od 18.05.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenje Višeg suda u Beogradu Gž 22/19 od 18.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom na osnovu priznanja Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10882/18 od 23.10.2018. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 10882/18 od 10.02.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da tužiocu plati zateznu kamatu na iznos od 7.000,00 dinara počev od 27.01.2016. godine do 14.09.2017. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 8.850,00 dinara. Stavom trećim izreke, otkazano je ročište za glavnu raspravu zakazano za 07.12.2018. godine.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 22/19 od 18.05.2023. godine preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, ispravljene rešenjem istog suda P 10882/18 od 10.02.2023. godine, tako što je tužilac obavezan da tuženoj plati na ime troškova parničnog postupka 6.000,00 dinara. Tužilac je obvezan da tuženoj naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 12.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pobijanom pravnosnažnom odlukom preinačeno je prvostepeno rešenje o troškovima postupka, sadržano u prvostepenoj presudi na osnovu priznanja ispravljenoj rešenjem istog suda od 10.02.2023. godinama, tako što je tužilac obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade drugostepeni sud je odlučio primenom odgovarajućih odredbi procesnog prava koje se shodno primenjuju prilikom donošenja odluke o troškovima postupka, s obzirom na uspeh tužioca u sporu, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPPu vezi člana 420. stav 6. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, a i primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Kada je za izjavljivanje revizije merodovna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.
Imajući u vidu navedeno, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepene odluke o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca, koje ne čini njegovo glavno potraživanje, to je revizija nedozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
