Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 496/25 od 12.11.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe VJT u Nišu i žalba branioca okrivljenog Vladimira Tošića, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Vladimira Tošića, advokat Zoran Saveljić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac ističe pravnosnažnu presudu K 68/24 SPK 49/24 od 20.09.2024. godine donetu na osnovu sporazuma o priznanju krivice okrivljenog AA i zapisnik o saslušanju okrivljenog AA dat pred VJT u Nišu od 30.08.2024. godine, prema kome je krivični postupak razdvojen i okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom K 68/24 SPK 49/24 od 20.09.2024.godine. S tim u vezi branilac ističe da u situaciji kada je bilo više okrivljenih na početku krivičnog postupka i jedan od njih je zaključio sporazum o priznanju krivice, nije dozvoljeno upoznavanje sa sadržinom pravnosnažne presude zaključene na osnovu sporazuma, kao ni sa sadržinom zapisnika sa ročišta o priznanju krivice, ni iz istrage ni sa glavnog pretresa, jer priznanje okrivljenog kao sastavni deo sporazuma nema ni formu ni karakter iskaza u smislu odredaba ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po oceni ovog suda, neosnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da je zapisnik o saslušanju osumnjičenog AA sačinjen pred VJT u Nišu Kt 98/24 Kti 58/24 dana 27.08.2024. godine, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u odnosu na osum. Vladimira Tošića i zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ u odnosu na osum. AA, kojom prilikom je okrivljeni AA dao svoju odbranu u prisustvu izabranog branioca advokata Marije Janković, uz upozorenja iz člana 68. stav 1. ZKP i 70. ZKP, nakon čega je okrivljeni AA i dana 30.08.2024. godine izneo svoju odbranu pred VJT u Nišu na zapisniku o saslušanju osumnjičenog Kt 98/24 Kti 58/24, takođe uz upozorenja iz člana 68. stav 1. ZKP i 70. ZKP i u prisustvu izabranog branioca. Istog dana je pred VJT u Nišu sačinjen sporazum o priznanju krivičnog dela Sk 50/24 (Kt 98/24 Kti 58/24). Nakon toga je pred Višim sudom u Nišu K 68/24 (SPK 49/24) od 20.09.2024. godine doneta presuda kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela Sk 50/24 (Kt 98/24 Kti 58/24).

Neosnovano se navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da se nije mogao čitati iskaz saokrivljenog AA, jer se u konkretnom slučaju radi o licu koje je kao saokrivljeni bilo obuhvaćeno krivičnom prijavom MUP RS DP PU u Nišu Odeljenje kriminalističke policije Grupa za borbu protiv droga Ku 35680/24 od 04.08.2024. godine, zajedno sa okrivljenim Vladimirom Tošićem koji je bio osumnjičen za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, a okrivljeni AA za krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ.

Imajući u vidu činjenicu da su okrivljeni Vladimir Tošić i okrivljeni AA bili u odnosu saokrivljenih u istom predmetu u toku istražnog postupka, a da je postupak u odnosu na okrivljenog AA pravnosnažno okončan po osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela, to je prvostepeni sud pravilno postupio kada je na glavnom pretresu izvršio uvid u zapisnike o iskazu okr. AA datom pred VJT u Nišu od 27.08. i 30.08.2024. godine, shodno odredbi člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP. Ovo posebno imajući u vidu da su zapisnik o saslušanju okrivljenog, kao i dopuna zapisnika o saslušanju sačinjenog pred VJT u Nišu, sačinjeni pre pregovora o zaključenju sporazuma o priznanju krivičnog dela i pre nego što je sačinjena službena beleška o pregovaranju, te se ne radi o iskazu okrivljenog datom na zapisniku o ročištu o sporazumu za priznanje krivice okrivljenog

Po oceni Vrhovnog suda, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima saoptuženih, prema kojima je postupak razdvojen i okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom, način je izvođenja dokaza na glavnom pretresu, predviđen odredbama člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP i člana 405. ZKP, pa se takvi iskazi mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku. Stoga čitanjem iskaza okrivljenog AA, datog u toku istrage, koji nije deo zaključenog sporazuma, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Imajući u vidu da je presuda isprava, sud je iz predmeta SPK 49/24 utvrdio samo činjenicu da je okrivljeni AA zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela i oglašen krivim, a ne činjenice u vezi sa krivicom okrivljenog Vladimira Tošića, zbog čega su neosnovani navodi zahteva o presudi na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela Višim sudom u Nišu K 68/24 (SPK 49/24) od 20.09.2024. godine, kao nezakonitom dokazu, u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog ponavlja žalbene navode, kao i razloge prvostepenog suda o dokazanosti radnji izvršenja krivičnog dela, koje branilac okrivljenog ocenjuje kao nepotpune, čime osporava činjenično stanje utvrđeno u pobijanim pravnosnažnim presudama, odnosno osporava ocenu izvedenih dokaza (član 440. ZKP), pa nadalje ukazuje i na povredu člana 398. ZKP, člana 397. ZKP i člana 402. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 440. ZKP, člana 398. ZKP, člana 397. ZKP i člana 402. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković