Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Nikole Galića, advokat Ivan Fanka, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine ili samo drugostepenu presudu i spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje, s tim da se postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, ili da pobijane presude preinači, tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret, kao i da u smislu člana 488. stav 3. ZKP, Vrhovni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ističući da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se, po odredbama Zakonika o krivičnom postupku, ne mogu zasnivati i to na snimku sa video zapisom video nazdora, iz razloga što je isti dostavljen od strane oštećenog u CD formatu, a nije izuzet od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, a potom autentičnost i verodostojnost takvog snimka nisu utvrđeni veštačenjem, te isti nije pribavljen na način i po postupku koji je predviđen odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP je propisano da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku (član 83. stav 1. i 2.).

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP je propisano da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način.

Odredbom člana 139. stav 1. ZKP je propisano da ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu.

Imajući u vidu odredbu člana 139. stav 1. ZKP, po nalaženju Vrhovnog suda navedenu ispravu – snimak sa sigurnosnih kamera, podneo je oštećeni u skladu sa citiranom odredbom.

Shodno iznetom, a imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, kojom je bliže određen pojam isprave, snimak sa video zapisom video nadzora PD „...“ d.o.o., koji je nastao kao vid opštih bezbednosnih mera koje se preduzimaju na javnim mestima, od strane držaoca tih prostorija, odnosno u objektima kao što je kladionica u kojima se snimanje redovno obavlja iz bezbednosnih razloga, po nalaženju Vrhovnog suda, predstavlja predmet koji je podoban da služi kao dokaz neke činjenice koja ima značaj za pravne odnose, to se navedeni video snimak može smatrati ispravom i kao takav može se koristiti, odnosno izvesti kao dokaz u krivičnom postupku.

U konkretnom slučaju, uz krivičnu prijavu su, od strane odgovornog lica PD „...“ d.o.o., dostavljena dva snimka kamere za video nadzor pozicionirane u uglu lokala Karaburma 2, u ulici ... na dan 21.06.2022. godine, narezana na kompakt disku. Ovakav snimak je priložen uz krivičnu prijavu i dostavljen javnom tužiocu, a prvostepeni sud je na glavnom pretresu dana 13.05.2025. godine izvršio uvid u priložene video zapise sa datumom 21.06.2022. godine. Samim tim, Vrhovni sud nalazi da predmetni snimak sa video zapisom, predstavlja zakonit dokaz i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i na istom se može zasnivati presuda, pa su neosnovani suprotni navodi iz zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je izvođenjem ovog dokaza i zasnivanjem pobijane pravnosnažne presude na ovakvom dokazu, sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, gde branilac osporava autentičnost i verodostojnost snimka, istovetnost materijala na nosaču zapisa i samog video zapisa, suštinski se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava zapisnik o kontroli stanja koji nije potpisao svedok AA, iako u zapisniku stoji da je isti prisustvovao ovoj kontroli, osporavajući nesaglasnost u stanju koje je postojalo u lokalu, visini navodno pribavljene imovinske koristi, kao i vreme nastanka manjka ističući da postoji potpuna kontradiktornost između sadržine izvedenih dokaza i iskaza saslušanih svedoka, a kojim svim navodima branilac suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (440. ZKP).

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 16. ZKP, jer sud nije nepristrasno ocenio sve izvedene dokaze i nije sa jednakom pažnjom utvrdio činjenice koje terete odnosno idu u korist okrivljenog.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 16. ZKP i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković