.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4177/2025
17.07.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Mirosavljević, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Mirjane Andrijašević, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca JKP „Parking servis“ Beograd, čiji je punomoćnik Danijel Ignjatić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Danijela Zlatanović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4438/19 od 01.09.2022. godine, ispravljene rešenjem tog suda Gž 4438/19 od 25.02.2025. godine, u sednici održanoj 17.07.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4438/19 od 01.09.2022. godine, ispravljene rešenjem tog suda Gž 4438/19 od 25.02.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4438/19 od 01.09.2022. godine, ispravljene rešenjem tog suda Gž 4438/19 od 25.02.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 4014/2019 od 19.09.2019. godine, stavom prvim izreke, ukinuto je u celosti rešenje o izvršenju Javnog izvršitelja mr Vujadina Masnikose IIvk 81/2017 od 04.04.2017. godine i odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac potraživao od tuženog isplatu 13.090,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.03.2017. godine do isplate i 8.956,80 dinara na ime troškova izvršnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 31.616,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 4438/2019 od 01.09.2022. godine, ispravljenom rešenjem tog suda Gž 4438/19 od 25.02.2025. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, nije potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava.
Predmet tražene pravne zaštite je potraživanje tužioca po osnovu duga za neplaćene parking karte za korišćenje javnih parkirališta na teritoriji Grada Beograda. Pobijanom presudom je, kod utvrđenog da tuženi u periodu u kome je nastalo predmetno dugovanje nije bio vozač ni vlasnik vozila, pa time ni korisnik javnih parkirališta na teritoriji Grada Beograda saglasno članu 9. Odluke o javnim parkiralištima Grada Beograda, koja je prestala da važi Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o javnim parkiralištima od 29.05.2020. godine, odbijena kao neosnovana žalba tužioca izjavljena protiv prvostepene presude kojom je rešenje o izvršenju javnog izvršitelja mr Vujadina Masnikose IIvk 81/2017 od 04.04.2017. godine ukinuto i tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan. Obrazloženje pobijane presude o neosnovanosti tužbenog zahteva zasnovano je na primeni materijalnog prava relevantnog za presuđenje ove pravne stvari. Tužilac ukazuje na postojanje drugačije odluke. Međutim, drugačija odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi duga podneta je 22.03.2017. godine. Vrednost predmeta spora je 13.090,00 dinara.
Imajući u vidu da je drugostepena presuda doneta u sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to primenom člana 479. stav 6. ZPP, revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Mirosavljević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
