Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Uroš Aleksić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4 Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači i okrivljenom izrekne uslovnu osudu.

Vrhovni sud je dostavio Vrhovnom javnom tužiocu primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u smislu člana 490. ZKP, održao sednicu veća, o kojoj shodno članu 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Uroša Aleksića, je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili zakon i odredbe člana 98.-100. Krivičnog zakonika, kada su kao otežavajuću okolnost tretirali raniju osuđivanost okrivljenog, a za koje osude je nastupila zakonska rehabilitacija, kojima suštinski ukazuje na učinjenu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Ovako iznete navode zahteva, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o istima, u obrazloženju presude na strani šest, pasus dva i tri, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je sud propustio da na strani okrivljenog ceni više bitnih olakšavajućih okolnosti koje su od značaja za pravilnu odluku o vrsti i visini krivične sankcije, te činjenicu da nije zadao ni jedan udarac oštećenom VV, da nije neposredno pruzrokovao telesne povrede oštećenog, da nije inicirao fizički sukob, ponašanje oštećenog GG koji je prvi ostvario fizički kontakt sa okrivljenim, kao i ponašanje i iskreno kajanje okrivljenog, a sa druge strane pogrešno okrivljenom kao otežavajuće okolnosti cenio da je krivično delo učinjeno dva sata posle ponoći u prisustvu od oko 20 lica i činjenicu da je ranije sedam puta osuđivan, iako osude nisu za istovrsna krivična dela, niti su po svojoj prirodi u vezi sa predmetnim krivičnim delom, pa iako sud navodi da nije primenio odredbu člana 55a Krivičnog zakonika, suštinski istu odredbu primenjuje i okrivljenog oglašava krivim i osuđuje na visoku kaznu zatvora iako je za isto krivično delo drugookrivljenom DD izrečena uslovna osuda, a kojim svim navodima suštinski ukazuje na pogrešnu primenu člana 441. stav 1. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, čija su prava ograničena pravima okrivljenog u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke ili postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković