Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 331/25 od 09.05.2025. godine usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Tijane Filipović, preinačena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 1849/23 od 16.01.2025. godine, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, okrivljenom AA za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dve godine, a zatim mu iz opozvane uslovne osude izrečene pravnosnažnom presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 599/23 od 09.06.2023. godine zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od pet meseci, te ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 09.10.2023. godine do 09.05.2025. godine. U preostalom delu žalbu branioca okrivljenog odbijena je kao neosnovana, i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 834/25 od 23.12.2025. godine protiv navedene presude Apelacionog suda u Beogradu, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 57. stav 3. KZ i člana 246a stav 2. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je pobijanom presudom povređen zakon u korist okrivljenog.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužilaštva branioca okrivljenog pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u konkretnom slučaju povređen zakon u korist okrivljenog AA, time što je drugostepeni sud, preinačavajući prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, okrivljenom za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, primenom odredaba o ublažavanju kazne prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dve godine, a zatim ga, uzimajući kao utvrđenu kaznu zatvora iz opozvane uslovne osude, izrečene pravnosnažnom presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 599/23 od 09.06.2023. godine zbog dva krivična dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca.

Ublažavajući kaznu za krivično delo iz člana 246a stav 2. KZ na opisan način, drugostepeni sud je, prema mišljenju javnog tužioca, učinio povredu zakona iz člana 57. stav 3. KZ u korist okrivljenog, obzirom da je za krivično delo iz člana 246a stav 2. KZ, za koje je propisana kazna zatvora od tri do deset godina, utvrdio kaznu zatvora ispod posebnog zakonskog minimuma iako je okrivljeni ranije osuđivan zbog istovrsnog krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ. Okolnost što je okrivljenom opozvana uslovna, po stavu javnog tužioca, ne znači da se okrivljeni smatra neosuđivanim, kako to pogrešno nalazi drugostepeni sud, već je i dalje reč o povratniku koji je osuđivan za istovrsno krivično delo.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva nisu osnovani.

U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je, ispitujući pravilnost odluke o krivičnoj sankciji, povodom žalbe branioca okrivljenog, u smislu člana 451. stav 2. tačka 1) ZKP, imao u vidu da je prvostepeni sud prilikom donošenja presude, kao olakšavajuću okolnost cenio da je okrivljeni lice mlađe starosne dobi (rođen ...2002. godine), i da mu kao otežavajuću okolnost nije cenio što je ranije osuđen pravnosnažnom presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 599/23 od 09.06.2023. godine, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ izvršenog 31.12.2022. godine i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ izvršenog 18.02.2023. godine, za koje mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od pet meseci sa rokom proveravanja od dve godine, i to usled opoziva uslovne osude izrečene tom presudom, budući da je jedinstvena kazna zatvora u trajanju od pet meseci uzeta kao utvrđena prilikom izricanja jedinstvene kazne zatvora u trajanju od tri godine i tri meseca.

Nalazeći da navedenu olakšavajuću okolnost, u odsustvu otežavajućih okolnosti, prvostepeni sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenom za krivično delo iz člana 246a stav 2. KZ nije cenio na odgovarajući način, odnosno da joj nije dao adekvatan značaj, drugostepeni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, reč o naročito olakšavajućim okolnostima koje ukazuju na to da se i ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja zbog čega je okrivljenom, na osnovu člana 56, 57. stav 1. tačka 3) i člana 60. stav 1. za krivično delo iz člana 246a stav 2. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dve godine te je, uzimajući kao utvrđenu jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet meseci iz opozvane uslovne osude, okrivljenog AA osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca.

Postupajući na taj način, drugostepeni sud je nije učinio povredu zakona iz povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 57. stav 3. KZ i člana 246a stav 2. KZ u korist okrivljenog, na koju se neosnovano ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, u situaciji u kojoj se okrivljenom sudi za novo krivično delo iz člana 246a stav 2. KZ i istovremeno vrši opoziv ranije izrečene uslovne osude zbog dva krivična dela iz člana 246a stav 1. KZ, nakon čega se po pravilima za sticaj okrivljeni osuđuje na jedinstvenu kaznu, ta ranija osuđivanost okrivljenog po presudi iz koje je uslovna osuda opozvane, ne može se uzeti kao otežavajuća okolnost ni prilikom prethodnog utvrđivanja kazne za novo krivično delo niti kod izricanja jedinstvene kazne, pa je drugostepeni sud ovlašćen da primenom člana 56. tačka 3) ZKP i člana 57. stav 1. tačka 3) ZKP okrivljenom za krivično delo iz člana 246a stav 2. KZ utvrdi kaznu zatvora u trajanju od dve godine i da ga, uzimajući kao utvrđenu jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet meseci iz opozvane uslovne osude, osudi na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 331/25 od 09.05.2025. godine nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 57. stav 3. KZ i člana 246a stav 2. KZ, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković