Obzirom da je prvostepena presuda preinačena, to su se stekli uslovi da se o reviziji odlučuje u smislu člana 408. stav 2. tačka 2. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizije nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, deo kat.parc.br. .. KO Kragujevac 3 je na licu mesta površina na kojoj se pretežno nalazi parking za parkiranje vozila stanara okolnih stambenih zgrada, a oivičena je ulicama i to sa jugoistočne strane Ulicom ..., a sa severozapadne strane Ulicom ... . Tužilac je na predmetnoj parceli upisan kao sukorisnik sa udelom od 117/3882. Predmetna parcela je nastala u postupku obnove premera Grada Kragujevca (aerofotogrametrijskim snimanjem 1993. godine). U sastav k.p. br. .. KO Kragujevac 3 ušao je deo parcele iz evidencije Katastra zemljišta (staro stanje) i to između ostalih, k.p. br. ../5 i kat.parc.br. ../6 KO Kragujevac koje su bile upisane u zemljišno-knjižnom ulošku broj .. KO Kragujevac kao DS sa pravom korišćenja BB iz ..., sa obimom udela od 1/1. Formiranjem evidencije Katastra nepokretnosti, pravni prethodnik tužioca koji je tužilac BB koju je tužilac nasledio po osnovu ostavinskog rešenja O 2793/10 od 13.07.2010. godine i upisana kao jedan od sukorisnika na toj parceli u udelu od 117/3882. Prema nalazu veštaka geodetske struke i informaciji o lokaciji Gradske uprave za imovinske poslove, urbanizam, izgradnju i ozakonjenje od 13.09.2023. godine, utvrđeno je da je taj potez planiran delimično kao površina ostale namene – zona stanovanja visokih gustina, a delom za površinu javne namene – saobraćajne površine. Predmetna parcela se nalazi u zonama ograničene gradnje prema uslovima posebne namene i za projekat parcelacije i za izgradnju na predmetnoj parceli je potrebna saglasnost Ministarstva odbrane. Površina od 105 m2 nalazi se u delu predviđenom za površinu javne namene – saobraćajnu površinu, a ostatak parcela, predstavlja površinu ostale nemene – stanova visoke gustine. Prema izveštaju Poreske uprave, cena 1 m2 na tom području je 20.000,00 dinara, dok je prema nalazu veštaka građevinske struke tržišna cena 1 m2 – 34.867,00 dinara. Za ukupnu površinu koja pripada tužiocu sledovala bi naknada od 3.661.035,00 dinara.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca shodno odredbi člana 72. stav 1. i 3. Zakona o javnoj svojini i člana 10. istog Zakona, a ovo imajući u vidu da su sporna površina koristi kao parking za parkiranje vozila stanara okolnih zgrada i da je zemljište u opštoj upotrebi. Zaključio je da je Grad Kragujevac kao krajnji korisnik pasivno legitimisan u ovoj pravnoj stvari i odbio kao neosnovan istaknuti prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Zaključio je da je pravo države, jedinice lokalne samouprave da planskim aktima vrši urbanističko planiranje koje je u opštem interesu. Međutim, postojanje planskog akta kojim je određena površina predviđena za površinu javne namene je tek uslov koji je potreban da bi se utvrdio javni interes za eksproprijaciju, pa takvo usvajanje planskog akta ne znači da će nužno doći i do njegove realizacije. Isplata naknade za predmetnu nepokretnost za koju je tužilac tražio isplatu podrazumeva da je jedinica lokalne samouprave preduzela određene radnje kako bi predmetno zemljište privela nameni sa donetim planskim aktima, bez obzira da li je doneto rešenje o eksproprijaciji ili ne. U konkretnom slučaju, predmetna parcela na kojoj tužilac ima udeo na terenu predstavlja površinu koja se nalazi iza stambenih zgrada u Ulici ... i koja se pretežno koristi za parkiranje vozila stanara okolnih stambenih zgrada i da je u Katastru nepokretnosti upisana kao zemljište uz zgradu. Predmetna površina nije faktički izuzeta iz državine i svojine tužioca i na terenu predstavlja zemljište koje se nalazi između zgrada koje koriste stanari okolnih zgrada da bi parkirali svoje automobile. Shodno tome, apelacioni sud zaključuje da tužilac nije faktički lišen svoje imovine i ovlašćenja koji čine sadržinu prava svojine, jer donetim planskim aktom nije sprečen da drži, koristi i raspolaže navedeni parcele u skladu sa članom 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pa stoga ne može uživati i pravo na naknadu na ime faktičke eksproprijacije, jer faktičke eksproprijacije nije bilo. Predmetna parcela nije privedena nameni, tuženi nije preduzeto konkretne radnje kako bi pribavio svojinu na tom delu parcele, pa je preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijlno pravo. Odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije zajemčeno je mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih po osnovu zakona. Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđeno na osnovu zakona uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2). Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3). Takvu garanciju vlasniku nepokretnosti pruža i član 1. . Protokola 1. uz Konvenciju Saveta Evrope o zaštiti prava i osnovnih sloboda, gde je propisano da svako fizičko i pravno lice ima pravo neometanog uživanja svoje imovine i da niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava (stav 1). Tačno je da je planskim aktima tuženog predmetna površina predviđena delom kao ulica, a delom kao izgradnja guste naseljenosti, ali da se parcela nalazi u zoni ograničene gradnje, zbog blizine vojnih objekata i da je za dalju realizaciju tog plana potrebna saglasnost Ministarstva odbrane. Na licu mesta tužena nije preduzela nikakve radnje vezane da bi faktički izuzela taj deo parcele iz državine tužioca, već tu površinu koriste stanari okolnih zgrada za parkiranje svojih automobila. Parcela praktično nije privedena nameni. Pravilno je stoga zaključeno da u konkretnom slučaju do faktičke eksproprijacije nije došlo, te da tužilac nema pravo na traženu naknadu.

Navodima iz revizije ne dovodi se u pravilnost pobijane odluke. Činjenica da se predmetni deo parcele koristi kao parking prostor neodređenog broja vozila iz susednih zgrada ne znači da je izvršena faktička eksproprijacija, niti to dokazuje da je tužena preduzela bilo kakvu radnju u cilju sprovođenja faktičke eksproprijacije i izuzimanja iz poseda tog dela parcele od strane tužioca. Okolnost da je ta površina predviđena kao površina javne namene delom kao saobraćajna površina, ne znači da je izvršena faktička eksproprijacija. Da je sporni deo parcele priveden nameni, pravna situacija u pogledu ostvarivanja njegovog prava bila bi drugačija, što u ovom slučaju ne stoji.

Pravilna je odluka o troškovima postupka.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković