.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20810/2024
09.04.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Gordane Komnenić, Marije Terzić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Rančev, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Saša Miletić, advokat iz ..., radi proglašenja izvršenja nedopuštenim, odlučujući o reviziji tuženog VV izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4946/2023 od 02.04.2024. godine, u sednici održanoj 09.04.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog VV izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4946/2023 od 02.04.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog VV izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4946/2023 od 02.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aleksincu, Sudske jedinice u Sokobanji P 754/21 od 11.09.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i izvršenje na k.p. br. ,,, potes mzv. „... Lug“, njiva 3. klase u površini od 01.48,40 ha, poljoprivredno zemljište, obim udela 10592/14840 KO Sokobanja po listu nepokretnosti br. .. KO Sokobanja, određeno rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Zaječaru I 607/11 od 12.04.2011. godine i Zaključkom Osnovnog suda u Zaječaru I 607/11 od 27.02.2013. godine proglašeno je nedopuštenim, a što su tuženi dužni da priznaju i trpe. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplate iznos od 345.800,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4946/2023 od 02.04.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog VV i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke u odnosu na tuženog VV, tako što je obavezan tuženi VV da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 278.300,00 dinara, koja obaveza je solidarna sa obavezom tuženog BB iz stava drugog navedene prvostepene presude. Stavom trećim izreke, odbijen je, zahtev tuženog VV za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi VV blagovremeno je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Naime, predmet tražene pravne zaštite je nedopustivost izvršenja određenog rešenjem o izvršenju, koji postupak je pokrenut na predlog ovde tuženog VV, kao izvršnog poverioca protiv ovde tuženog BB, kao izvršnog dužnika, na osnovu pravnosnažne presude, a u kom postupku je zaključkom od 27.02.2013. godine tuženom VV, kao izvršnom poveriocu radi namirenja potraživanja dodeljena između ostalog i sporna parcela. Po oceni nižestepenih sudova tužilac, kao savestan i zakonit držalac sporne parcele po punovažnom pravnom osnovu – izvršenom ugovoru o kupoprodaji zaključenom 17.12.2007. godine, pre nego što je određeno izvršenje, ima pravo da spreči izvršenje na toj parceli, zbog čega je primenom člana 50. Zakona o izvršenju i obezbeđenju proglašena nedopustivost takvog izvršenja. Pravo na sudsku zaštitu imaju i vanknjižni vlasnici koji imaju punovažan pravni osnov i koji se nalaze u državini nepokretnosti, kao što je u konkretnom slučaju, a činjenica da saglasno članu 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa upis nije izvršen, nije od značaja, s obzirom na to da Zakon o izvršenju i obezbeđenju pod pravom koje sprečava izvršenje ne podrazumeva samo upisano pravo svojine, već i pravo savesnog kupca kome je nepokretnost prodata i predata u posed i koji na osnovu punovažnog pravnog osnova istu drži, odnosno poseduje kvalifikovanu svojinsku državinu. Tužilac je prema trećim licima pretpostavljeni vlasnik sa vlasničkim ovlašćenjima i pravom zaštite prema njima. Imajući u vidu napred izneto i kako se radi o parnici u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to u konkretnom slučaju nema potrebe za odlučivanjem o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 16.032015. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu sa zahtevom za nenovčano potraživanje u kome utvrđena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena, sa kojih razloga je Vrhovni sud, primenom člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
