Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, našao:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, navedene povrede zakona obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima i ocenom dokaza datom od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama. Ovo stoga što u zahtevu navodi da se ne može na nesumnjiv način utvrditi da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret. Pre svega, nije na pouzdan način utvrđeno svojstvo okrivljenog, kao investitora, jer nije dokazano da je bez građevinske dozvole vršio bilo kakve radnje. Takođe, nije dokazano da li se objekat gradi za potrebe okrivljenog, jer je parcela na kojoj se pravi objekat u suvlasništvu, gde je jedan od suvlasnika otac okrivljenog koji je i podneo zahtev za legalizaciju objekta, zatim da nije utvrđeno da li izlivena ploča predstavlja objekat za koji je potrebna građevinska dozvola, da je otac okrivljenog izvodio radove, obilazio gradilište i angažovao radnike. Branilac napominje da je inspektor podneo prijavu protiv okrivljenog iz razloga što njegov otac nije bio prisutan prilikom njegovog dolaska po prijavi, koja okolnost dovodi u sumnju stav suda da je okrivljeni kao investitor vršio građevinske radove. Zahtevom se ističe i da sudu nije prezentovan ni jedan materijalni dokaz o stanju zatečenog gradilišta, niti je utvrđeno koji su sve radovi izvedeni. Pored navedenog, prema navodima zahteva, vreme izvršenja krivičnog dela je u direktnoj suprotnosti sa svim izvedenim dokazima, a takođe nedostaje i umišljaj kod okrivljenog koji je naveo da nije primio nikakvo rešenje od inspektora.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ermedina Ćućevića odbacio.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća – sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković