.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15698/2025
27.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Marine Milanović, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Silvio Horvat, advokat iz ..., protiv tužene „Addiko Bank“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Vojin Jovanović, advokat iz ..., radi utvrđenja i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 19345/21 od 15.05.2025. godine, u sednici održanoj 27.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 19345/21 od 15.05.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 19345/21 od 15.05.2025. godine, u stavu prvom izreke, potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5576/20 od 11.03.2021. godine, u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je utvrđeno da je odredba člana 8. Ugovora o kreditu za konsolidaciju br. ... od 01.04.2016. godine, zaključenog između parničnih stranaka apsolutno ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo i obavezana je tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 24.195,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.04.2016. godine do isplate i obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 25.235,06 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugom izreke, preinačena je prvostepena odluka u preostalom delu, tako što je utvrđeno da je odredba člana 8. Ugovora o kreditu za konsolidaciju br. ... od 01.04.2016. godine, zaključenog između parničnih stranaka, u delu koji glasi: „Korisnik kredita se neopozivo i bezuslovno obavezuje da tokom trajanja ovog ugovora sve do konačne otplate kredita, plaća banci fiksnu naknadu za održavanje kreditne partije u visini od RSD 100 mesečno. Svojim potpisom na ovom ugovoru korisnik kredita daje saglasnost i ovlašćuje banku da direktno zaduži njegov otplatni račun u iznosu mesečne naknade za održavanje kreditne partije“, apsolutno ništava odredba ugovora i obavezana je tužena da tužiocu na ime neosnovane naplate za održavanje kreditne partije isplati iznos od 100,00 dinara za svaki mesec ponaosob za period od 08.05.2016. godine zaključno sa 08.02.2020. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 23.735,60 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Članom 404. stavom 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni revizijskog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje revizijski sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom utvrđeno je da je ništava ugovorna odredba o naknadi troškova obrade kredita u korist banke i odredba o naknadi troškova za održavanje kreditne partije i obavezana je tužena da vrati iznose stečene po osnovu ništavih odredbi. Drugostepeni sud je, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, doneo odluku u skladu sa pravnim stavom revizijskog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova obrade kredita i drugih troškova, usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 22.05.2018. godine i 16.09.2021. godine i izraženim u brojnim presudama revizijskog suda. U ovoj parnici tužena nije dokazala da je u predugovornoj fazi tužiocu dostavila ponudu sa jasno označenom visinom troškova obrade kredita i drugih troškova koji su određeni ugovorom o kreditu i naplaćeni od tužioca. Ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu u predmetima sa istim pravnim osnovom ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav, pošto pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u ovom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 10.02.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 24.195,00 dinara.
U konkretnom slučaju se radi o sporu male vrednosti, pa revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 479. stav 6. ZPP. Bez obzira na to što je prvostepena presuda delimično preinačena, u kom slučaju bi po članu 403. stavu 2. tački 2) ZPP revizija bila dozvoljena, u ovoj parnici revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koja reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća - sudija
Tatjana Matković Stefanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
