Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Borko Ristović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane pravnosnažne presude u stavu 2. i 4. drugostepene odluke i okrivljenu na osnovu odredbe člana 423. tačka 2. ZKP oslobodi od optužbe da je izvršila krivično delo, kao i da okrivljenu oslobodi od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitim dokazima i to: potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PS Čukarica Ku 1207 od 21.09.2021. godine, potvrdi o vraćenim predmetima PS Čukarica Ku 1207/21 od 21.09.2021. godine, fotokopiji fotografija novčanica, koje se nalaze u spisima i nisu verodostojne, kao i iskazima svedoka oštećenih BB i VV.

S tim u vezi branilac okrivljene navodi da je prema okrivljenoj AA, dana 21.09.2021. godine, nezakonito preduzeta dokazna radnja tajnog praćenja i snimanja iz člana 171. do 173. ZKP, kao i simulovanog posla iz člana 174. do 177. ZKP, te da su iz ovako nezakonito preduzetih posebnih dokaznih radnji proistekli i svi ostali nezakoniti dokazi na kojima se presude zasnivaju i to: potvrda o privremeno oduzetim predmetima i potvrda o vraćenim predmetima, obe od istog datuma 21.09.2021. godine, kao i fotokopije fotografija novčanica. Imajući u vidu da je tajno snimanje i praćenje okrivljene preduzeto bez naredbe suda, kao i da ova dokazna radnja nije propisana za navedeno krivično delo, za koje je postupak vođen protiv okrivljene, te da ne postoji ni snimak kamere iz stana oštećenih, to su navedeni dokazi na kojima su presude zasnovane nezakoniti. Takođe, fotokopije fotografija novčanica nisu verodostojne ni autentične i iste su nastale telefonom oštećenog koji je fotografisao novčanice, a mobilni telefon nije pretresan ni veštačen te ni one ne predstavljaju zakonite dokaze ni po načinu pribavljanja ni po sadržini, pa je sud ovu dokumentaciju trebalo da izuzme iz spisa predmeta i presuda se ne može zasnivati na ovakvim dokazima.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela... da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz... a u stavu 2. istog člana propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. policija može: da traži potrebno obaveštenje od građana, da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, ... da preduzme druge potrebne mere i radnje, te da o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji i predmetima koji su pronađeni ili oduzeti, a mogu biti od interesa za krivični postupak, sastave zapisnik ili službenu belešku.

Odredbom člana 147. ZKP propisano je da će organ postupka predmete koji se moraju oduzeti po krivičnom zakoniku ili mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje, dok je odredbama člana 150. ZKP propisano da se licu od koga su predmeti oduzeti izdaje potvrda u kojoj će se ti predmeti opisati, navesti gde su pronađeni, od koga se oduzimaju kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi. Odredbom člana 151. ZKP propisano je da predmeti koji su u toku postupka privremeno oduzeti, vratiće se držaocu ako prestanu razlozi zbog kojih su predmeti privremeno oduzeti, a ne postoje razlozi za njihovo trajno oduzimanje (član 535. ZKP).

Prema potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, Direkcija policije PS Čukarica Ku 03/16/25/1 Ki 12074/21 od 21.09.2021. godine, proizlazi da je ovlašćeno službeno lice, na osnovu člana 147. ZKP u vezi člana 150. ZKP, prilikom preduzimanja potrebnih mera iz čl. 286. stav 1. i 2. ZKP, dana 21.09.2021. godine od okrivljene AA privremeno oduzelo predmete: 10.000 (deset hiljada) RSD, 5 novčanica apoena od 2.000 (dve hiljade) serijskih brojeva AK5532858, VV 2256712, AF 7805058, AD6107254, BB0521454, a koju potvrdu je bez primedbi potpisala okrivljena AA, u svojstvu građanina, kao i ovlašćeno službeno lice Dalibor Božović.

Prema potvrdi o vraćenim predmetima MUP RS, Direkcija policije PS Čukarica Ku 03/15/25/1 Ki 12074/21 od 21.09.2021. godine, proizlazi da je ovlašćeno službeno lice na osnovu člana 151. ZKP, licu BB vratilo privremeno oduzete predmete: 10.000 (deset hiljada) RSD, 5 novčanica apoena od 2.000 (dve hiljade) serijskih brojeva AK5532858, VV 2256712, AF 7805058, AD6107254, BB0521454, a koju potvrdu su potpisali BB, u svojstvu građanina, kao i ovlašćeno službeno lice Dalibor Božović.

Prema tome, potvrda o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, Direkcija policije PS Čukarica Ku 03/16/25/1 Ki 12074/21 od 21.09.2021. godine i potvrda o vraćenim predmetima MUP RS, Direkcija policije PS Čukarica Ku 03/15/25/1 Ki 12074/21 od 21.09.2021. godine, sačinjene su shodno ovlašćenjima službenih lica u smislu člana 286. ZKP i ispunjavaju sve zakonske uslove u smislu člana 147., 150. i 151. ZKP, imajući u vidu njihovu sadržinu, pa po oceni Vrhovnog suda, formalno po načinu pribavljanja i po sadržini nisu u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Takođe i dokazi proistekli iz navedenih potvrda su takođe zakoniti dokazi i po načinu pribavljanja i po sadržaju i na istima se može zasnivati sudska odluka.

Pored toga, u spisima predmeta se nalaze fotokopije novčanica u apoenima od 2.000,00 dinara, koje je svedok oštećeni BB dostavio sudu u elektronskom podnesku dana 28.02.2024. godine, a koje su sačinjene mobilnim telefonom svedoka oštećenog i predstavljaju deo njegovog iskaza, a ne dokaznu radnju pretresanja uređaja za automatsku obradu podataka iz člana 152. ZKP, koja se određuje u odnosu na okrivljenu, pa u konkretnoj situaciji nije bilo potrebno ispunjenje uslova propisanih odredbom člana 152. stav 3. ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ukazuje. U konkretnom slučaju nije vršen pretres mobilnog telefona okrivljene, već se radi o podacima dobijenim sa mobilnog telefona oštećenog BB, na koje se on u cilju zaštite svojih interesa sam pozvao i prikazao ovlašćenim službenim licima PS Čukarica i sudu, kojima je potkrepio svoje usmene tvrdnje na glavnom pretresu dana 03.02.2023. godine, a vezano za radnje izvršenja krivičnog dela okrivljene AA u predmetnom događaju.

Pravo oštećenog u smislu odredbe člana 50. ZKP je da ukazuje na činjenice i da predlaže dokaze koje su od važnosti za predmet dokazivanja, te u tom smislu, ne postoji zakonska prepreka izvođenju dokaza uvidom u podatke na telefonu oštećenog, koje je on dobrovoljno predočio u prilog svom iskazu i podnetoj krivičnoj prijavi, u kasnijem toku postupka, pa su tako evidentirani u dokumentaciji, a koje sud ceni prema slobodnom sudijskom uverenju.

Imajući navedeno u vidu, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu kojim se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, Vrhovni sud nalazi da je pravilno drugostepeni sud u svojoj odluci naveo da se u konkretnom slučaju ne radi o posebnim dokaznim radnjama tajnog praćenja i snimanja iz člana 171.-173. ZKP, koje na predlog javnog tužioca određuje sud, kao ni o radnji simulovanog posla iz člana 174. - 177. ZKP, koju određuje sudija za prethodni postupak obrazloženom naredbom, a izvršava policija, u smislu odredbe člana 173. ZKP i koje posebne dokazne radnje se određuju samo kod krivičnih dela propisanih odredbom člana 162. ZKP, već o snimanju objekta, odnosno stana, koje kamere je postavio oštećeni, kao fizičko lice i to isključivo kao vid bezbednosne mere i zaštite imovine oštećenog i njegove porodice, a koji snimak inače nije reprodukovan niti je izveden kao dokaz tokom postupka, pa se presuda i ne zasniva na njemu.

Branilac okrivljene u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti ističe da su presude zasnovane na iskazima svedoka oštećenih BB i VV, odnosno da navedeni iskazi ne mogu činiti činjeničnu građu presuda jer su isti zasnovani na posebnim dokaznim radnjama tajnog praćenja i snimanja, da je isto sprovedeno nezakonito, da je odbrana tokom postupka osporila činjeničnu građu, da je činjenicama manipulisano, navodeći kao primer fotografije novčanica, da je jedino pretresom i veštačenjem moglo biti utvrđeno činjenično stanje, da je sud bio obavezan da u toku postupka pribavi originalne novčanice i čuva ih uz potvrdu o oduzetim predmetima, na koji način branilac polemiše sa utvrđenim činjeničnim stanjem i ocenom dokaza, u smislu odredbe člana 440. ZKP.

Branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi povredu odredbe člana 395. ZKP, navodima da je sud odbio određene dokazne predloge odbrane, kao i povredu odredbe člana 15. stav 4. ZKP.

Međutim, povreda zakona iz člana 440. ZKP, člana 395. ZKP i člana 15. stav 4. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković