U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Miroljuba Tomića, Slobodana Velisavljevića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Milana Dragojlovića, zbog krivičnog dela teška telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 121. stav 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Ljubice Silić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv br.316/25 od 08.08.2025. godine i Apelcionog suda u Novom Sadu Kž1 br.643/25 od 07.10.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 28. januara 2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Dragojlovića – advokata Ljubice Silić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv br.316/25 od 08.08.2025. godine i Apelcionog suda u Novom Sadu Kž1 br.643/25 od 07.10.2025. godine, u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok se isti zahtev u ostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv br.316/25 od 08.08.2025. godine, usvajanjem predloga Osnovnog javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici za izricanje jedinstvene kazne zatvora okrivljenom Milanu Dragojloviću, koji predlog je Više javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici prihvatilo dana 16.07.2025. godine, u odnosu na okrivljenog Milana Dragojlovića preinačene su u pogledu odluke o kazni: presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K br.16/22 od 14.10.2022. godine, kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 121. stav 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina, te presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K br.257/17 od 23.09.2022. godine, kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stav 1. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koja će se izvršavata u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, pa pošto su mu ovako izrečene kazne zatvora po navedenim pravnosnažnim presudama uzete kao utvrđene, okrivljeni Milan Dragojlović osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i 11 meseci, u koju kaznu mu je na osnovu člana 63. stav 1. KZ uračunato vreme provedeno u ekstradicionim pritvoru, u pritvoru, te na izdržavanju kazne zatvora po presudi Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K br.16/22 od 14.10.2022. godine.

Presudom Apelcionog suda u Novom Sadu Kž1 br.643/25 od 07.10.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Milana Dragojlovića i njegovog branioca - advokata Ljubice Silić, a presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv br.316/25 od 08.08.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Milana Dragojlovića - advokat Ljubica Silić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, i to zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i povrede krivičnog zakona, ne navodeći konkretno o kojim povredama zakona se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude, te da u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude prekine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da se u pobijanim presudama učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili odredbu člana 60. KZ, obzirom da krivična dela za koje se sudilo okrivljenom nisu izvršena u sticaju, imajući u vidu da okrivljeni nije jednom radnjom ili sa više radnji učinio više krivičnih dela za koje mu se istovremeno sudi, te da u pobijanoj prvostepenoj presudi nije navedeno da je sud primenio odredbu člana 63. KZ o uračunavanju pritvora u izrečenu kaznu zatvora, kojim navodima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 60. i 63. KZ.

Branilac u podnetom zahtevu ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 45. stav 3. KZ i s tim u vezi ističe da je prvostepeni sud preinačio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine koja će se izvršavati u kućnim uslovima u efektivnu kaznu zatvora, iako nije postojao zakonski osnov za takvo preinačenje, jer u konkretnom slučaju okrivljeni nije prekršio nijedan od zakonom utvrđenih uslova za promenu načina izvršenja kazne, na koju je prethodno osuđen presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K br.257/17 od 23.09.2022. godine i kojom je određeno da će se ova kazna izvršavati u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, uz primenu elektronskog nadzora.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud nije prihvatio kao osnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 62. stav 1. Krivičnog zakonika, propisano je da, ako se osuđenom licu sudi za krivično delo učinjeno pre nego što je započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi ili za krivično delo učinjeno za vreme izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora, sud će izreći jedinstvenu kaznu za sva krivična dela primenom odredaba člana 60. ovog zakonika, uzimajući ranije izrečenu kaznu kao već utvrđenu, a kazna ili deo kazne koje je osuđeni izdržao uračunaće se u izrečenu kaznu zatvora.

Odredbom člana 60. stav 2. tačka 2) Krivičnog zakonika, propisano je da će sud, ako je za krivično delo u sticaju utvrdio kazne zatvora, jedinstvenu kaznu izreći tako što će povisiti najveću utvrđenu kaznu zatvora, s tim da jedinstvena kazna ne sme dostići zbir utvrđenih kazni, niti preći 20 godina zatvora.

Odredbom člana 552. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se postupak za izricanje jedinstvene kazne pokreće na zahtev javnog tužioca ili osuđenog i njegovog branioca ako je protiv istog osuđenog u dve ili više presuda izrečeno više kazni, a nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju.

Prema odrebi člana 45. stav 3. Krivičnog zakonika, ako učiniocu krivičnog dela izrekne kaznu zatvora do jedne godine, sud može istovremeno odrediti da će se ona izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ukoliko se s obzirom na ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinio, može očekivati da će se i na taj način ostvariti svrha kažanjavanja.

Iz citiranih zakonskih odredbi, prema nalaženju Vrhovnog suda, proizlazi da je dozvoljeno spajanje kazni zatvora koje okrivljeni po odluci suda shodno članu 45. stav 3. Krivičnog zakonika, treba da izdrži na taj način što ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje (tzv. „kućni zatvor“) i izricanje jedinstvene kazne po pravilima za odmeravanje kazne za dela u sticaju.

Ukoliko je jedinstvena kazna zatvora izrečena u trajanju do jedne godine, sud će ceneći sve okolnosti iz člana 45. stav 3. Krivičnog zakonika, odlučiti da li će odrediti da se kazna izvrši tako što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje (tzv. „kućni zatvor“), a ukoliko je jedinstvena kazna izrečena u trajanju preko jedne godine, sud ne može odrediti da će se ista izvršiti tako što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi, usvajanjem zahteva Osnovnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici za izricanje jedinstvene kazne okrivljenom i preinačavanjem ranijih pravnosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K br.16/22 od 14.10.2022. godine i Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K br.257/17 od 23.09.2022. godine u pogledu odluke o kazni tako što je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i 11 meseci, koja će se izvršiti u zavodskim uslovima, postupili u skladu sa odredbama člana 60. stav 2. tačka 2) i člana 62. stav 1. Krivičnog zakonika, te člana 552. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 45 stav 3 KZ.

Naime, kada je jedinstvena kazna izrečena u trajanju od preko jedne godine, kao što je to u konkretnom predmetu slučaj, ne mogu se primeniti odredbe člana 45. stav 3. Krivičnog zakonika, pa se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 3) ZKP, obzirom da nižestepeni sudovi nisu prekoračili ovlašćenja, niti učinili drugu povredu zakona prilikom izricanja kazne okrivljenom, već je po sili zakona došlo do izmene u načinu izvršenja kazne.

Pored toga, imajući u vidu činjenicu da je u izreci prvostepene presude jasno navedeno da se okrivljenom Milanu Dragojloviću na osnovu člana 63. stav 1. KZ u izrečenu jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i 11 meseci uračunava vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru, u pritvoru i na izdržavanju kazne zatvora po presudi Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K br. 16/22 od 14.10.2022. godine, to su neosnovani i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da u prvostepenoj pobijanoj presudi nije navedeno da je sud primenio odredbu člana 63. KZ i da je na ovaj način učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu u kojem se nižestepene presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, odbijen je kao neosnovan.

Isti zahtev u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

U ostalom delu zahteva branilac navodi da je pobijanom prvostepenom presudom sud spojio prethodno izrečene kazne, ali nije utvrdio da li je došlo do relativne zastarelosti izvršenja kazne zatvora u trajanju od jedne godine, za koju je određeno da će se izvršavati u kućnim uslovima, po presudi Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K br.257/17 od 23.09.2022. godine.

Kada je u pitanju zastarelost, branilac okrivljenog, u granicama prava koje u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju samo u pogledu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, koja se odnosi isključivo na zastarelost krivičnog gonjenja. Dakle, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog zastarelosti izvršenja pravnosnažno izrečene kazne zatvora, u smislu povreda člana 105. i 107. KZ na koje se ukazuje izloženim navodima zahteva, pa imajući u vidu da branilac okrivljenog ne ukazuje da je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost krivičnog gonjenja već zastarelost izvršenja kazne, što po oceni Vrhovnog suda ne predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, niti bilo koju drugu povredu zakona, zbog koje okrivljeni i branilac u smislu člana 485. stav 4. ZKP mogu podneti ovaj vanredni pravni lek, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Branilac u zahtevu navodi i da prvostepeni i drugostepeni sud nisu obrazložili iz kog razloga su kaznu zatvora za koju je određeno da se izdržava u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, uz primenu elektronskog nazdora, preinačili na taj način što su umesto kazne zatvora koje će se izvršavati u kućnim uslovima odredili efektivnu kaznu zatvora, kojim navodima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka branilac ukazuje i navodima da se u pobijanoj pravnosnažnoj presudi ne navode razlozi iz kojih bi proisticalo da je došlo do neke od radnji nadležnih organa preduzetih radi izvršenja kazne, a kojom bi se eventualno prekinula zastarelost izvršenja kazne. Najzad, navodima da je pobijanom presudom okrivljenom „previsoko izrečena utvrđena jedinstvena kazna“, te da u nižestepenim presudama nije navedeno da li su i koje su olakšavajuće i otežavajuće okolnosti cenjene prilikom donošenja presude, a na koji način su nižestepeni sudovi prema stavu branioca nepravilno primenili odredbu člana 54. KZ, branilac u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP i polemiše sa odlukom nižestepenih sudova u odnosu na vrstu i visinu izrečene jedinstvene kazne okrivljenom Milanu Dragojloviću.

Kako navedene povrede zakona – iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i iz člana 441. stav 1. ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek – zahtev za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud podneti zahtev i u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković