.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8697/2024
30.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Mirosavljević, predsednika veća, Nadežde Vidić, Marije Terzić, dr Ilije Zindovića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Živković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, Prvog osnovnog suda u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 36/24 od 18.01.2024. godine, u sednici održanoj 30.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 36/24 od 18.01.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 36/24 od 18.01.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr 198/23 od 20.10.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji na ime novčanog obeštećenja zbog povreda prava na suđenje u razumnom roku isplati 1.400 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 20.10.2023. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tužena da joj isplati preko dosuđenog iznosa do traženog od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka isplati 45.000,00 dinara.
Viši sud u Beogradu je presudom Gžrr 36/24 od 18.01.2024. godine, stavom prvim izreke, odbio, kao neosnovanu, žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je obavezana tužena da tužilji na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, pored iznosa dosuđenog stavom prvim izreke prvostepene presude, isplati još 100 evra sa zakonskom zateznom kamatom od 20.10.2023. godine do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, dok se preko iznosa od 1.500,00 evra a do traženog iznosa od 3.000 evra sa zakonskom zateznom kamatom od 20.10.2023. godine do isplate u dinaraskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, tužbeni zahtev odbija, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke tako što je obavezana tužena da tužilji na ime troškova postupka isplati 31.500,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijeni su zahtev tužilje i tužene za isplatu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj. Pobijana odluka doneta je uz primenu odgovarajućih odredbi Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji se primenjuje u ovoj vrsti postupka i u kome pravilna primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Tužilja u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u pogledu visine novčanog obeštećenja i na pogrešnu primenu odredaba Zakona o parničnom postupku, ali se ne ukazuje na zakonske razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije iz člana 404. stav 1. ZPP. Shodno iznetom, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, jer iz napred iznetog proizilazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. navedenog zakona.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. u vezi sa članom 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u članu 27. stav 1. propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak, a stavom 3., da revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da u postupku za pravično zadovoljenje nije propisana mogućnost izjavljivanja revizije, saglasno članu 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a nedozvoljena je i saglasno članu 479. stav 6. u vezi člana 468. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dragana Mirosavljević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
