.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1065/2026
19.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Zorice Bulajić Dragane Marinković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Kolarić advokat iz ..., protiv tuženog Lovačkog udruženja „Fazan“ iz Inđije, koga zastupa Dragan Đurić advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 59/25 od 04.06.2025. godine, na sednici održanoj 19.02.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 59/25 od 04.06.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 59/25 od 04.06.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 537/22 od 04.10.2024. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da naknadi štetu tužiocu u iznosima od 10.500,00 dinara na ime stvarne štete, a na ime izmakle koristi 26.646,00 dinara za prvu godinu eksploatacije, 32.206,00 dinara za drugu godinu eksploatacije i 10.306,00 dinara za treću godinu eksploatacije, svaki sa zakonskom zateznom kamatom od 04.10.2024. godine do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate do presuđenja, a počev od: 23.11.2021. godine na iznos od 10.500,00 dinara, 24.05.2022. godine na iznos od 26.646,00 dinara, 25.05.2023. godine na iznos od 32.206,00 dinara, 26.05.2024. godine na iznos od 10.306,00 dinara. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da naknadi tužiocu trooškove parničnog postupka od 213.494,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 59/25 od 04.06.2025. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena a delimično odbijena, pa je označena prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke, a preinačena u stavu trećem izreke, tako što je obavezan tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka od 19.676,36 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da naknadi tužiocu troškove drugostepenog postupka od 18.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Prema odredbama člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP), posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom o kome, u vezi s članom 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), odlučuje Vrhovni sud ceneći da li postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog suda, nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti postoji potreba za novim tumačenjem prava. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete, a pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda u delu kojim je tužbeni zahtev usvojen za iznos od 79.658,00 dinara. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Tuženi u izjavljenoj reviziji ne navodi koje je pitanje od opšteg interesa neophodno razmotriti, niti razlog zbog koga bi bilo potrebno dati novo tumačenje prava, a nije dokazao ni da postoji različita sudska praksa u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbama ZPP je propisano da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (član 468. stav 1) i da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena (član 479. stav 6).
Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 11.05.2022. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 159.852,00 dinara. Podneskom od 01.04.2024. godine tužilac je smanjio tužbeni zahtev na iznos od 79.658,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju očigledno radi o sporu male vrednosti u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srenjem kursu NBS na da podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena, zbog čega je odbačena stavom drugim izreke ovog rešenja, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
