Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv drugostepene presude, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti potreba novog tumačenja prava, kao ni da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužene kojim je tražila da se tužena obaveže, kao solidarni dužnik - osnivač Zdravstvenog centra Vranje, da tužilji na ime potraživanja koje ima prema Zdravstvenom centru Vranje po rešenju javnog izvršitelja Aleksandra Nikolića iz ... Ii 200/24 od 26.02.2025. godine isplati na ime troškova izvršnog postupka iznos od 20.736,55 dinara dok je zahteva tužilje u većem iznosu od dosuđenog do iznosa od 20.736,55 dinara odbijen kao neosnovan. O ovom pravu tužilje, kao i o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova nisu u suprotnosti sa tumačenjem materijalnog prava u pogledu solidarne odgovornosti Republike Srbije, kao osnivača tužiljinog dužnika (Zdravstveni centar Vranje) koji se pretežno finansira iz ustupljenih javnih prihoda, u smislu odredbe člana 14. stav 3. Zakona o stečaju. U pobijanoj drugostepenoj odluci izražen je pravni stav da solidarna odgovornost osnivača za obaveze pravnog lica čiji je on osnivač, postoji i u slučaju ispunjenosti materijalno- pravnih uslova za otvaranje stečajnog postupka, a nad pravnim licem se ne može po zakonu sporvesti stečajni postupkak, zbog čega postoji solidarna odgovornost njegovog osnivača za obaveze tog pravnog lica. Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 05.03.2025. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 20.736,55 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković