Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu kao razlog podnošenja ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodeći da pobijano rešenje ne sadrži dovoljne, jasne i logični održive razloge o odlučnim činjenicama, kao i da sud nije dao jasne razloge zašto nije prihvatio iskaze svedoka koji ukazuju da nisu bili prisutni u momentu pretresa. Takođe kao razlog podnošenja zahteva se navodi i povreda odredbe člana 473. i 477. ZKP i napominje da ranija osuđivanost pokojnog oca okrivljenog predstavlja novu činjenicu koja je razlog za ponavljanje krivičnog postupka, iako je bila poznata i u vreme vođenja prvobitnog postupka.

Pored navedenog, branilac u preostalom delu zahteva suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim rešenjima objašnjavajući da dokaz o osuđivanosti oca okrivljenog za krivično delo trgovine uticajem iz člana 366. KZ predstavlja činjenicu koja potkrepljuje odbranu okrivljenog da novac nije njegov, već od njegovog oca koji je bio uključen u aktivnosti povezane sa raspolaganjem značajnim iznosima novca. Dakle, novac nije bio u prometu, nije korišćen, niti je bilo pokušaja njegovog stavljanja u opticaj, već je bio sakriven i čuvan, što je u potpunosti u skladu sa odbranom okrivljenog da se radi o ušteđevini njegovog pokojnog oca. Branilac okrivljenog iznosi sopstveni zaključak da okrivljeni nije bio svestan bitnih obeležja krivičnog dela te da postoji stvarna zabluda koja isključuje krivicu, što izvodi iz načina na koji je novac držan i iz činjenice da je čak i sudskom veštaku bila potrebna posebna oprema da utvrdi da se radi o falsifikatu. Takođe osporava ocenu dokaza datu od strane suda navodeći da nisu prihvaćeni iskazi članova porodice okrivljenog bez valjanog obrazloženja koji potkrepljuju odbranu okrivljenog, ali su iskazi istih lica prihvaćeni u delu koji se odnosi na pronađene psihoaktivne supstance.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, povreda odredbe člana 473. i 477. ZKP, te pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA ocenio nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 458. stav 4. ZKP, Vrhovni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Bojana Stojanovića.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednika veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković