Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Jevtić, advokat iz ..., protiv tuženog Kinološki savez Republike Srbije, Beograd, čiji je punomoćnik Vojislav Nedić, advokat iz ..., odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 4065/25 od 03.07.2025. godine, u sednici održanoj dana 05.12.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 4065/25 od 03.07.2025. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 4065/25 od 03.07.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 4065/25 od 03.07.2025. godine, potvrđeno je rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu P 3376/24 od 16.12.2024. godine kojom je odbačena tužba u ovoj pravnoj stvari.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 – dr. zakon) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. istog člana da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju tužilac je dana 18.10.2024. godine podneo prvostepenom sudu tužbu protiv tuženog kojom je tražen poništaj odluke Upravnog odbora tuženog AV br. .../... od 28.08.2024. godine, pri čemu je uz tužbu kao dokaz priložio pismeno Upravnog odobora tuženog AV br. .../... od 28.08.2024. godine u formi dopisa, a kojim je tuženi obavešten od strane tužioca da se Upravni odbor tužioca ne bavi ispitivanjem rada disciplinskog suda tuženog u toku postupanja istog.

Imajući u vidu da tužilac uz tužbu i na ročištu održanom u smislu člana 294. stav 2. Zakona o parničnom postupku dana 16.12.2024. godine nije dostavio dokaz, odluku u smislu člana 48. stav 1. Jedinstvenih pravila o disciplinskoj materijalnoj odgovornosti Kinološkog saveza Republike Srbije, prema kojoj odredbi odluku po prigovoru protiv prvostepene odluke disciplinskog suda KSS donosi Upravni odbor KSS kao drugostepeni organ, a da se navedeno pismeno čiji je poništaj tražen ne može smatrati odlukom o prigovoru u smislu člana 48. stav 1, 4. i 5. Jedinstvenih pravila o disciplinskoj materijalnoj odgovornosti u Kinološkom savezu Repbulike Srbije, niti pojedinačnim aktom udruženja koji je donet suprotno zakonu, statutu ili drugom opštem aktu udruženja u smislu člana 20. stav 1. Zakona o udruženjima, to drugostepeni sud nalazi da je neosnovana žalba tužioca kojom ukazuje da osporeno pismeno u sadržajnom smislu ima karakter odluke, da proizvodi pravno dejstvo i da predstavlja akt u smislu člana 20. Zakona o udruženjima, zbog čega je našao da je prvostepeni sud pravilnom primenom navedenih odredbi odbacio tužbu kao nerazumljivu i nepotpunu.

Ukazivanjem u reviziji na potrebu novog tumačenja prava je neosnovano, obzirom da su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da osporeno obaveštenje tužioca AV br. .../.. od 28.08.2024. godine nema karakter odluke koja može biti predmet tužbenog zahteva i da je prvostepeni sud održao ročište iz člana 294. stav 2. Zakona o parničnom postupku čime je omogućio tužiocu da se izjasni o odbacivanju tužbe 21.10.2024. godine.

Vrednost predmeta spora koja je tužbom označena je 10.000,00 dinara, a tužba je podneta 18.10.2024. godine.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković