.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4200/2019
16.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Volarević advokat iz ..., protiv tuženih „Železnice Srbije“ A.D. Beograd, čiji je punomoćnik Ljiljana Popadić advokat iz ..., i „Infrastruktura Železnice Srbije“ A.D. Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog „Železnice Srbije“ A.D. Beograd izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2016/19 od 22.07.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 16.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog „Železnice Srbije“ A.D. Beograd izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2016/19 od 22.07.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog „Železnice Srbije“ A.D. Beograd izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2016/19 od 22.07.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog „Železnice Srbije“ A.D. Beograd za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 622/18 od 11.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, odbijen je prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog „Železnice Srbije“ A.D. Beograd. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu za period od 01.03.2015. godine do 01.09.2015. godine, na ime naknade troškova za ishranu u toku rada solidarno isplate iznos od 25.453,93 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.11.2018. godine do isplate, kao i iznos od 10.408,72 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate. Stavom petim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu za isti period, na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora solidarno isplate iznos od 10.662,66 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.11.2018. godine do isplate, kao i iznos od 4.329,93 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate. Stavom šestim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplate iznos od 48.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2016/19 od 22.07.2019. godine, odbijene su žalbe tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici P1 622/18 od 11.02.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi „Železnice Srbije“ A.D. Beograd je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse (razlog na kojem tuženi zasniva posebnu reviziju) jer pobijana presuda ne odstupa od sudske prakse - presuda ovog suda Rev2 176/2015 od 03.02.2016. godine i Rev2 2205/2016 od 27.10.2016. godine, donetih u činjenično i pravno istovetnim sporovima. Pošto ne postoje drugi razlozi predviđeni navedenom odredbom zbog kojih bi bilo mesta odlučivanju o posebnoj reviziji, niti ih tuženi „Železnice Srbije“ A.D. Beograd navodi, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog „Železnice Srbije“ A.D. Beograd nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, koja se u ovom postupku shodno primenjuje na osnovu člana 436. istog zakona, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju, tužba u ovom sporu podneta je dana 26.03.2018. godine, a vrednost pobijenog dela drugostepene presude je iznos od 36.116,66 dinara, koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Odluka o troškovima postupka po reviziji, sadržana u stavu trećem izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. stav 1. ZPP. Tuženi „Železnice Srbije“ A.D. Beograd nije uspeo u ovom postupku, pa zato nema pravo na naknadu troškova postupka po reviziji.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
