Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Budimir Lepetić iz ..., protiv tuženog „Milenijum osiguranje“ a.d.o. Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5397/22 od 28.04.2023. godine, u sednici održanoj 04.02.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5397/22 od 28.04.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5397/22 od 28.04.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 3481/17 od 08.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.11.2011. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 9.900,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5397/22 od 28.04.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalbe tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23 – drugi zakon), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca čiji je osnov naknada štete, tako što je ocenjeno da je tužbeni zahtev neosnovan.

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer je ocenjeno da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili potreba tumačenja novog prava ili neujednačena sudska praksa. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke. Revident nije uz reviziju priložio drugačije odluke sudova koje bi bile predmet ocene ispunjenosti uslova za odlučivanje o posebnoj reviziji.

Ispitujući dozvoljenost revizije i primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 25.10.2013. godine, a vrednost predmeta spora je 500.000,00 dinara, a ta vrednost predmeta spora ne prelazi revizijski cenzus.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković