.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2269/2025
30.04.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Dragane Boljević i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja „Odžaci“, čiji je punomoćnik Branibor Jovičić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 574/25 od 14.05.2025. godine, u sednici održanoj 30.04.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 574/25 od 14.05.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 574/25 od 14.05.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 604/22 od 13.12.2024. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je povučena tužba u delu koji se odnosi na umanjenu zaradu i naknadu zarade i novogodišnju nagradu. Stavom drugim izreke, tužbeni zahtev je delimično usvojen. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji isplati na ime pripadajućih troškova za dolazak i odlazak sa rada za period od 01.12.2019. do 31.12.2022. godine iznos od 3.780,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.08.2024. godine do isplate, kao i iznos od 975,65 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate računate od dana dospeća do 19.08.2024. godine. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 3.780,00 dinara, a do traženog iznosa od 3.880,00 dinara na ime troškova za dolazak i odlazak sa rada, kao i deo tužbenog zahteva kojim tužilja potražuje zakonsku zateznu kamatu na glavnicu od 19.08.2024. do 20.08.2024. godine. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom šestim izreke, odbijen je predlog tužilje za oslobađanje plaćanja sudske takse u ovoj pravnoj stvari.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 574/25 od 14.05.2025. godine, žalba tužilje je odbijena i prvostepena presuda je potvrđena u odbijajućem delu i delu odluke da tužilja snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka iz presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje primenom odredbe člana 404. ZPP.
Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 18/20), u vezi člana 92 Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23), ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz ove zakonske odredbe da bi se revizija smatrala izuzetno dozvoljenom.
Pobijanom odlukom potvrđeno je prvostepeno rešenje kojim je odlučeno o troškovima postupka uz primenu odredaba zakona koji regulišu pravo stranke na naknadu ovih troškova, pa i u situaciji kada stranka delimično uspe u parnici, te s obzirom na postignuti uspeh da snosi svoje troškove postupka. Imajući ovo u vidu, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana vezanih za odlučivanje o naknadi troškova postupka. S obzirom na navedeno odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), da kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).
Imajući u vidu da se revizijom pobija rešenje o troškovima postupka, koje ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti u smislu člana 420. ZPP, revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
