Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nemanje Markovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu Kv-768/25 od 15.09.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 515/25 od 22.10.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 17.03.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nemanje Markovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu Kv-768/25 od 15.09.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 515/25 od 22.10.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu Kv-768/25 od 15.09.2025. godine usvojen je zahtev javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu od 12.08.2025. godine za izricanje jedinstvene kazne zatvora okrivljenom AA pa su preinačene samo u pogledu odluke o kazni pravnosnažne presude:

- Osnovnog suda u Kragujevcu K-756/21 od 09.05.2025. godine, preinačena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-77/22 od 28.12.2022. godine kojom je okrivljeni AA zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 4. u vezi stava 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora;

- Trećeg osnovnog suda u Beogradu SPK-26/25 od 11.03.2025. godine kojom je okrivljeni AA zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 05.03.2025. godine pa do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora, te je 

osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 10 meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 05.03.2025. godine pa do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora i vreme provedeno na izdržavnju kazne zatvora po presudi Trećeg osnovnog suda u Beogradu SPK-26/25 od 11.03.2025. godine počev od 20.05.2025. godine.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 515/25 od 22.10.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu Kv-768/25 od 15.09.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Nemanja Marković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku organu postupka ili iste preinači.

Vrhovni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, međutim navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se sastoji konkretno označena povreda, odnosno ne navodi se nijedan od razloga za postojanje ove povrede opredeljen u navedenom članu zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog označava i obrazlaže povrede zakona iz člana 554. stav 2, člana 553. stav 1. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, istovremeno ukazujući i na povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima da su pobijane presude zasnovane na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, a pre svega vezano za činjenicu da li je okrivljeni bio pozvan pozivnim pismom od 28.11.2024. godine, jer u spisima predmeta ne postoji povratnica, niti drugi dokaz da je okrivljeni poziv primio, te da je dopis Osnovnog suda u Kragujevcu iz kojeg proizlazi da su pozivi sa zahtevom za izricanje jedinstvene kazne upućeni 15.08.2025. godine i 26.08.2025. godine, pri čemu je prvi poziv naslovljen na ime osuđenog bez JMBG, dok je drugi poziv sadržao tačan JMBG ukazuje nedvosmisleno da prethodno dostavljanje poziva nije bilo uredno, niti se moglo odnositi na ovog osuđenog i da je jedino relevantno i uredno dostavljanje poziva izvršeno za dan 05.02.2025. godine kada je okrivljeni pozvan na prvi razgovor u nadležno povereničku kancelariju i na svojim činjeničnim zaključcima drugačijim od onih utvrđenih pobijanom presudom zasniva svoj stav da je došlo do prekida toka roka zastarelosti izvršenja kazne i da je nesporno da je u trenutku odlučivanja već bila nastupila relativna zastarelost izvršenja kazne.

Međutim, povrede zakona iz člana 554. stav 2, člana 553. stav 1, člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud zahtev, u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković