U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Slobodana Velisavljevića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Stanislava Babića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stanislava Babića - advokata Dragana Čolića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K.18/24 od 27.11.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 35/26 od 03.03.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 13.05.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stanislava Babića - advokata Dragana Čolića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K.18/24 od 27.11.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 35/26 od 03.03.2026. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K.18/24 od 27.11.2025. godine okrivljeni Stanislav Babić je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, pa su mu za navedena krivična dela prethodno utvrđene pojedinačne kazne i to za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 7 godina i 7 meseci, a za krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 7 meseci i zatim je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) godina i 4 (četiri) meseca u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru i to počev od 02.10.2023. godine pa do upućivanja okrivljenog u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija.

Istom presudom određeno je da se od okrivljenog oduzima opojna droga, a kako je to bliže označeno u izreci presude. Određeno je da se od okrivljenog oduzimaju i jedna digitalna vagica za precizno merenje sive boje, oprema za veštački uzgoj kanabisa (lampe, transformatori itd) i jedna sveska o evidenciji proizvodnje opojne droge kanabis, a koji predmeti će nakon pravnosnažnosti presude biti predati Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom. Određeno je da se od okrivljenog oduzima i opojna droga marihuana ukupne neto težine 285,85 grama koja se nalazila u 7 tegli u podrumskim prostorijama, a koja opojna droga će se nakon pravnosnažnosti presude uništiti. Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu iznos od 262.901,00 dinar, a sudu iznos od 11.723,18 dinara, kao i da na ime sudskog paušala plati sudu iznos od 30.000,00 dinara, a sve u roku od mesec dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 35/26 od 03.03.2026. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, okrivljenog Stanislava Babića lično i njegovog branioca, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu K.18/24 od 27.11.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Stanislava Babića - advokat Dragan Čolić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud uvaži kao osnovan podneti zahtev, te da shodno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine presude Višeg suda u Novom Sadu K.18/24 od 27.11.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 35/26 od 03.03.2026. godine i predmet vrati na ponovnu odluku sudu ili da preinači navedene presude u delu odluke o krivičnoj sankciji, kao i da odredi da se shodno članu 488. stav 3. ZKP odloži, odnosno prekine izvršenje navedenih presuda.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 3) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Stanislava Babića u podnetom zahtevu ističe da se pobijana osuđujuća presuda zasniva na nezakonito pribavljenom dokazu i to na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija od 02.10.2023. godine, a koji je kao nezakonito pribavljen dokaz morao biti izdvojen iz spisa predmeta shodno odredbi člana 16. stav 1. ZKP. Po stavu branioca, navedeni zapisnik je rezultat nezakonito sprovedene dokazne radnje pretresanja stana i drugih prostorija koja je sprovedena suprotno odredbama člana 156. ZKP, obzirom da su policijski službenici započeli navedeni pretres pre dolaska oboje svedoka, te da je svedok pretresa AA pre otpočinjanja pretresa potpisao blanko zapisnik koji je naknadno popunjen, zatim da svedocima pretresa nije predočena mogućnost stavljanja primedbi na zapisnik, niti su shodno odredbi člana 156. stav 7. ZKP upozoreni o njihovim dužnostima prilikom vršenja pretresa i nije im predočeno od strane ovlašćenog službenog lica da treba da zajedno prisustvuju pretresanju svih prostorija, pri čemu u konkretnom slučaju nije bio ispunjen ni jedan uslov naveden u članu 156. stav 3. ZKP ili članu 158. ZKP da bi se pretresanje moglo preduzeti bez prisustva svedoka. Nadalje, po stavu branioca, nije moguće delimično izdvajanje dela zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija koji se odnosi na pretresanje podrumskih prostorija, već je u konkretnom slučaju neophodno izdvojiti celokupan zapisnik koji predstavlja jednu celinu, budući da se radi o jednoj dokaznoj radnji.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, suprotno navodima branioca okrivljenog, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS DP PU Novi Sad - OKP broj KTR-1297/23 od 02.10.2023. godine, osim u delu koji se odnosi na pretresanje podrumskih prostorija, a koji deo je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu K.br.18/24 od 28.10.2025. godine izdvojen i nije korišćen kao dokaz u predmetnom krivičnom postupku, i po svojoj sadržini i po načinu pribavljanja predstavlja zakoniti dokaz na kojem je sud mogao zasnovati pobijanu pravnosnažnu presudu. Navedeni zapisnik je rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje stana i drugih prostorija, koja je preduzeta u skladu sa odredbama članova 155, 156. i 157. ZKP i to od strane ovlašćenih službenih lica MUP-a RS PU Novi Sad, u prisustvu dva punoletna građanina kao svedoka pretresa, po naredbi za pretresanje sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu KPPr-464/2023 od 02.10.2023. godine koja sadrži sve elemente propisane odredbom člana 155. ZKP, a koja je doneta na obrazloženi zahtev Višeg javnog tužioca u Novom Sadu KTR-1297/23 od 02.10.2023. godine, a navedeni zapisnik su svojeručno potpisali Stanislav Babić kao držalac stana, te prisutni svedoci pretresa AA i BB i to bez ikakvih primedbi na sam tok vršenja pretresa i postupanje policije, kao i ovlašćeno službeno lice i zapisničar. Inače, u samom zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija je na prvoj strani konstatovano da je Stanislavu Babiću kao držaocu stana pre početka pretresanja stana predata naredba o pretresanju i da je on tom prilikom poučen da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju i isti je izjavio da ne zahteva prisustvo advokata, a navedenu konstataciju ovlašćenog službenog lica je odmah pored iste potvrdio svojim potpisom Stanislav Babić, a iz čega proizilazi da je on kritičnom prilikom imao mogućnost da zahteva da advokat prisustvuje navedenom pretresanju, ali da on to svoje pravo nije iskoristio. Pored toga, iz navedenog zapisnika proizilazi da su svedoci pretresa AA i BB shodno odredbi člana 156. stav 7. ZKP bili prisutni pre početka pretresanja i poučeni o njihovoj ulozi prilikom vršenja pretresa, pri čemu odredba člana 156. stav 7. ZKP, na čiju povredu prilikom pretresanja ukazuje branilac okrivljenog, ni ne predviđa obavezu predočavanja svedocima pretresa od strane ovlašćenog službenog lica da oni treba da budu zajedno jedan pored drugog u svakom trenutku trajanja pretresa, niti zakon predviđa da pretresanje mora biti obavljeno na taj način, već samo da istom prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci koji će se pre početka pretresanja upozoriti da paze na tok pretresanja, a što je u konkretnom slučaju i učinjeno.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, isticanjem da je sud odlukom o krivičnoj sankciji povredio odredbu člana 55a KZ. Po stavu branioca, u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 55a KZ, budući da je proteklo samo potrebno vreme od jedne osude, a ne i od druge osude okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ne mogu prihvatiti kao osnovani. Isti navodi zahteva bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog Stanislava Babića - advokata Dragana Čolića, te su bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Novom Sadu K.18/24 od 27.11.2025. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 6 stav peti drugostepene presude Kž1 35/26 od 03.03.2026. godine izneo razloge, prihvatajući pri tome razloge prvostepenog suda date na stranama 26, 27 i 28 prvostepene presude, a koje razloge kao pravilne prihvata i Vrhovni sud, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stanislava Babića u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja samo formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, citirajući zakonski tekst iste. Međutim, branilac okrivljenog u svojim daljim navodima, kojima obrazlaže postojanje po njemu ove povrede, suštinski, po nalaženju Vrhovnog suda, samo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim presudama, isticanjem da nema dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, te da je sud nepravilno poklonio veru iskazima svedoka policijskih službenika koji su u potpunosti neuverljivi i kontradiktorni sami sebi, a ispustio je iz vida odbranu okrivljenog u kojoj je isti naveo da priznaje držanje predmetne opojne droge za sopstvenu upotrebu. Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje od strane nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim presudama, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti formalno označava i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, citirajući zakonski tekst iste. Međutim, branilac okrivljenog postojanje po njemu ove povrede, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski obrazlaže ukazivanjem na povredu odredbi člana 410. ZKP od strane suda, ističući da se u konkretnom slučaju ne radi o izmeni optužnog akta od strane javnog tužioca kako je to našao sud, već o nezakonitom proširenju optužnice na dodatno krivično delo, pri čemu sud nije ispoštovao odredbu člana 410. stav 3. ZKP po kojoj je odbrana imala pravo da podnese odgovor na ovakvo nezakonito proširenje optužnice.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razloge pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 438. stav 1. tačka 7. i član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski svojim navodima ukazuje na povrede odredaba člana 410. i člana 440. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 3) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stanislava Babića - advokata Dragana Čolića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedene povrede zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković