Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog (kasacionog) suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse ili novo tumačenje prava u pogledu pasivne legitimacije tuženog u vezi sa Izmenama i dopunama Zakona o energetici koje su stupile na snagu 01.01.2025. godine. Ovo iz razloga što je predmet tražene pravne zaštite isplata novčane naknade zbog konstituisane zakonske stvarne službenosti prolaska kabla električne energije (dalekovoda) vazdušnim putem iznad katastarske parcele u vlasništvu tužilje, o kojoj je odlučeno na osnovu članova 49, 50 i 53. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa koje regulišu stvarnu službenost i odredbi člana 218. Zakona o energetici koji je važio u vreme podnošenja tužbe i zaključenja glavne rasprave. Odluka o obavezi tuženog da tužilji isplati odgovarajuću novčanu naknadu zbog ograničenog korišćenja i umanjenja tržišne vrednosti njene parcele doneta je polazeći od okolnosti konkretnog slučaja, pri čemu su nižestepeni sudovi vodili računa za koliko je umanjena tržišna vrednost poslužnog dobra tužilje zbog zakonom ustanovljene službenosti, a visina naknade je određena uz pravilnu ocenu nalaza i mišljenja veštaka, što je sve u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.01.2017. godine. Bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje su ukazuje revizijom nisu razmatrane jer nisu zakonom propisan razlog zbog kojeg bi moglo da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji. Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi isplate novčane naknade podneta je 30.03.2023. godine i u njoj je označena vrednost predmeta spora od 56.148,12 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano i novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to revizija tužene nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković