Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj primenom odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. st. 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23 – dr.zakon, u daljem tekstu ZPP), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Pobijanom pravnosnažnom presudom, odlučeno je odbijanjem tužbenog zahteva da se utvrdi da je Ugovor o snabdevanju električnom energijom u porodičnoj stambenoj zgradi na adresi tužioca prestao da važi, s obzirom da su se protekom roka od godinu dana od dana izvršene obustave električne energije samo stekli uslovi za isključenje, ali ne dolazi do raskida ugovora o snabdevanju po sili zakona, shodno odredbi člana 147. stav 1. i 2., 154. stav 1. Zakon o energetici („Službeni glasnik RS“ br.57/2011) i člana 67. Uredbe o uslovima isporuke snabdevanja električnom energijom („Službeni glasnik RS“, br. 63/2013).

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužioca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, niti se ukazuje na suprotne odluke, a odluke nižestepenih sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5 i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba je podneta sudu dana 09.10.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 4.000,00 dinara, a spor je vođen po pravilima spora male vrednosti.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tužioca nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković