Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Đorđe Marković, advokat iz ..., protiv tužene Visoke škole akademskih studija „Dositej“ sa sedištem u Beogradu, koju zastupa punomoćnik Vladan Mijailović, advokat iz ..., odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4434/24 od 23.01.2025. godine, u sednici održanoj 27.02.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4434/24 od 23.01.2025. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2041/19 od 29.01.2024. godine u stavovima drugom, trećem, četvrtom i petom izreke i predmet VRAĆA prvostepenom sudu, na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2041/19 od 29.01.2024. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe kao u podnesku od 19.09.2022. godine. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., pa je poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog Visoke škole akadmenskih studija „Dositej“ sa sedištem u Beogradu br. .. od 01.02.2017. godine, što je tuženi dužan priznati i trpeti. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete za izgubljenu zaradu za period od 01.10.2016. godine do 30.09.2017. godine isplati ukupan iznos od 288.000,00 dinara sa kamatom na pojedinačne novčane iznose bliže navedene u izreci presude od dospeća do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da nadležnoj filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje na iznose iz stava trećeg izreke uplati pripadajuće iznose na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za tužioca, koji padaju na teret tuženog za utuženi period u iznosu od 50.796,00 dinara, iznos od 24.030,43 dinara na ime doprinosa za zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i iznos od 2.930,54 dinara na ime doprinosa za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Stavom petim izreke obavezan je tuženi da tužiocu, na ime naknade troškova parničnog postupka, isplati iznos od 369.375,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada nastupe uslovi za izvršenje pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4434/24 od 23.01.2025. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda i odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac zasnovao radni odnos kod tužene ugovorom o radu od 01.10.2016. godine, radi obavljanja poslova nastavnika za užu naučnu oblast ..., u zvanju docenta, na određeno vreme u trajanju od jedne godine počev od 01.10.2016. godine do izbora u zvanje kod poslodavca. Zaposleni je dužan da stupi na rad 01.10.2016. godine, a osnovna zarada na dan zaključenja ugovora iznosi neto 24.000,00 dinara. Ugovorom je predviđeno da poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze ili ne poštuje radnu disciplinu, između ostalog, ako nesavesno ili nemarno izvršava svoje radne obaveze, ne odazove se na poziv poslodavca po bilo kom osnovu, ne obavesti poslodavca o sprečenosti dolaska na rad, odnosno ako u roku od tri dana od nastupanja privremene sprečenosti za rad ne dostavi potvrdu lekara o sprečenosti za rad, i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Poslodavac se, članom 21. ugovora, obavezuje da u slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenom isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koje je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Rešenjem o otkazu ugovora o radu br. ... od 01.02.2017. godine tužiocu je, kao zaposlenom na poslovima nastavnika za užu naučnu oblast ..., u zvanju docenta, otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1, člana 158, 185. i 186. Zakona o radu. U obrazloženju je naveden, kao razlog za otkaz ugovora, nesavesno i nemarno izvršavanje radne obaveze, te da polazeći od potrebe rada kod poslodavca, nema mogućnosti da se zaposlenom obezbedi dalji rad na radnom mestu predviđenom ugovorom o radu. Nalazom i mišljenjem veštaka ekonomske struke utvrđen je iznos neisplaćenih neto zarada i visina doprinosa za socijalno osiguranje, s tim što tuženi sudu nije dostavio dokaz da je izvršio tužiocu isplatu zarade ostvarene za utuženi period.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje sudovi su usvojili tužbeni zahtev tako što su poništili kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu i obavezali tuženog da tužiocu isplati naknadu štete za izgubljenu zaradu za treženi period i da uplati za tužioca tražene doprinose za socijalno osiuranje. Sudovi su, ocenjujući zakonitost osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu utvrdili da rešenje nije doneto u zakonom propisanoj proceduri, jer tuženi pre donošenja osporenog rešenja tužioca nije upozorio na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, s obzirom da je razlog za otkaz ugovora o radu nesavesno i nemarno izvršavanje radne obaveze, a što je obaveza poslodavca u smislu člana 180. stav 1. Zakona o radu. Takođe, u obrazloženju nije navedena konkretna radnja povrede radne obaveze, odnosno nije bliže određeno u čemu se sastoji nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza niti je navedeno vreme izvršenja povreda, niti je navedeno koje su to tehnološke, ekonomske i organizacione promene koje za posledicu imaju prestanak potrebe za obavljanjem određenog posla ili smanjenja obima posla. Posledica nezakonitog otkaza je i obaveza tužene da tužiocu naknadi štetu u visini izgubljene zarade i uplati doprinose za socijalno osiguranje.

Nižestepeni sudovi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, nisu potpuno utvrdili činjenično stanje.

Naime, u toku postupka, a i u reviziji, tuženi je isticao da je ugovor o radu ništav jer ga nije potpisalo lice ovlašćeno za zaključenje spornog ugovora. Prema navodima revizije ugovor o radu između zaposlenog i poslodavca je, u ime poslodavca potpisao BB na dan 01.10.2016. godine, kada nije bio zakonski zastupnik i direktor tuženog, jer je Odlukom tuženog broj .. od 28.09.2016. godine razrešen dužnosti zakonskog zastupnika i direktora tuženog, a za novog zakonskog zastupnika i direktora je postavljen dr VV, sa svim pravima zakonskog zastupnika i direktora tuženog pravnog lica. Navedena odluka je stupila na pravnu snagu danom donošenja, a nižestepeni sudovi su dužni da po službenoj dužnosti paze na ništavost pravnog osnova na kome tužilac zasniva svoje potraživanje.

Utvrđenje ništavosti ugovora o radu se u konkretnom slučaju pojavljuje kao prethodno pitanje od čijeg rešenja zavisi i odluka o tužbenom zahtevu, jer na osnovu ništavog ugovora o radu tužilac nije mogao da zasnuje radni odnos. O navodima tuženog nižestepeni sudovi nisu vodili računa i nisu se izjasnili da li su ovi navodi osnovani i da li mogu biti od uticaja na odluku u ovoj pravnoj stvari. U tom smislu sudovi nisu ni cenili odluku tuženog kojim je BB razrešen dužnosti direktora tuženog, te da li je ova odluka proizvodila pravno dejstvo na dan zaključenja ugovora o radu između tuženog i tužioca. Zbog toga što činjenično stanje nije potpuno utvrđeno, pravilnost primene materijalnog prava nije mogla biti ispitana, zbog čega su nižestepene presude ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja, pa nakon što pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje doneće novu i zakonitu odluku.

Olduka o troškovima postupka zavisi od konačnog uspeha stranaka u postupku, pa je ukinuto i rešenje o troškovima postupka.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković