Prema činjeničnom stanju utvrđenom nakon održane rasprave pred drugostepenim sudom proizlazi da je pokojni GG preminuo ...2012. godine, od lica koja se pozivaju na nasleđe ostavio ćerku, tuženu VV i zeta po umrloj ćerki, DD, ovde tužioca BB, kao i sina po umrloj ćerki, ovde tužioca AA. Svojeručno zaveštanje od decembra 2004. godine, proglašeno na zapisniku pred javnim beležnikom dana 16.01.2018. godine rešenjem od 20.02.2018. godine kojim je pokojni GG celokupnu imovinu zaveštao ćerki tuženoj VV, koje zaveštanje su osporili tužioci, pa su upućeni da pred nadležnim sudom pokrenu parnicu radi poništaja svojeručnog zaveštanja pokojnog GG. Utvrđeno je da zaostavštinu pokojnog GG čine katastarske parcele bliže opisane u činjeničnom stanju drugostepene presude. Iz nalaza veštaka grafologa utvrđeno je da sporno zaveštanje napisano na jednom listu papira u kockama, istrgnutog iz sveske, pod dimenzijama koje odgovaraju formatu A-3, sa naslovom „Testament“, a u produžetku decembra 2004. godine, da je testament napisan pisanim slovima ćirilice, hemijskom kugličnom olovkom, mastilo plave boje (ista nijansa boje rukopisa i potpisa), neujednačenih margina, po kvalitetu svrstava se u slabo ispisane rukopise sa varijacajama u načinu formiranja slova, desnog nagiba, srednjeg gabarita, uslovnog duktusa. Sporan potpis nalazi se u donjem levom uglu, ispod rukom napisanog zaveštanja, napisan pisanim slovima ćirilice, hemijskom kugličnom olovkom, da se sastoji od slova prezimena GG (slovo „i“ nepotpuno formirano) i slova imena GG, napisano relativno brzim, ali nesigurnim potezima, po kvalitetu se svrstava u slabo ispisane potpise, međusobno povezane slovima vezanih elemenata slova, bez nagiba, srednjeg gabarita, da na mestu gde se nalazi sporni potpis nisu konstatovani tragovi radiranja, brisanja ili prepravaljanja. Za komparaciju sa spornim potpisom veštak imao nesporne potpise koji potiču iz perioda pre nastanka spornog potpisa (22. i 35. godine, kao i jedan po datumu napisan posle 2004. godine) da je na osnovu nespornih potpisa koji su korišćeni za komparaciju naveo da je sporan potpis u obliku GG ispod rukom napisanog sadržaja testamenta sa datumom decembar 2004. godine, nije svojeručno napisao – potpisao GG, da sadržaj – tekst testamenta, sa datumom decembar 2004. godine nije mogao biti veštačen, jer nije imao na raspolaganju nesporne rukopise GG za komparaciju sa spornim rukopisom. Na kraju je veštak dao mišljenje da sporni potpis na testamenu nije potpisao GG, a da ne može da da mišljenje na okolnost da li je tekst zaveštanja sačinio pokojni GG, jer nije imao nesporan rukopis za komparaciju sa spornim rukopisom.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave ocenio da je zavešanje sačinjeno u formi deklaracije, da je zaveštalac u tekstu napisao svoje ime i prezime i da u toj situaciji ne mora ga svojeručno potpisati. Apelacioni sud zaključuje da sporno zaveštanje proizvodi pravno dejstvo, jer ga je sačinio ostavilac koji je zaveštajno sposobno lice, slobodno izražavajući svoju volju, a sadržina nije u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima u skladu sa citiranim odredbama Zakona o nasleđivanju. Apelacioni sud smatra da tužioci tokom postupka nisu dokazali da zaveštanje nije sačinio pokojni GG, pa je primenio pravilo o teretu dokazivanja iz člana 231. stav 1. ZPP koji predviđa da ako sud na osnovu izvedenih dokaza (član 8.) ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju činjenice primeniće pravilo o teretu dokazivanja.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 46/95 ... 6/2015) propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. Članom 155. istog Zakona propisano je da je zaveštanje ništavo ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, a članom 157. istog Zakona propisno je da je falsifikovano zaveštanje ništavo. Članom 161. istog Zakona propisano je da na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i da se na nju može pozivati svako zainteresovano lice, a članom 162. propisano je da se pravo na isticanje ništavosti ne gasi.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud nije brižljivo ocenio dokaz izveden putem veštaka grafološke struke. Veštak je imao zadatak da utvrdi autentičnost zaveštanja. Veštak se izjasnio da se po pravilu kompariraju potpis sa potpisom, a rukopis sa rukopisom. Veštak je za komparaciju imao nesporne potpise zaveštaoca i upoređujući ih sa potpisom na zaveštanju zaključio je da zaveštanje nije potpisao GG. Veštak je, dalje izvršio komparaciju rukom napisanog teksta zaveštanja i uporedio pojedina slova iz spornog potpisa na zaveštanju i zaključio da je tekst zaveštanja i sporni potpis najverovatnije napisalo isto lice. Stoga je dao mišljenje da kako sporno zaveštanje nije potpisao GG, najverovatnije nije ni napisao tekst zaveštanja. Drugostepeni sud je smatrao da potpis GG nije morao ni da postoji i to ne bi uticalo na punovažnost zaveštanja, jer je tekst zaveštanja napisan u formi deklaracije koja sadrži ime GG, pa ne mora da sadrži potpis. Međutim, za ocenu nalaza veštaka bitno je da postoji potpis na zaveštanju, da ga nije potpisao GG i da je najverovatnije isto lice potpisalo i napisalo tekst zaveštanja, što je drugostepeni sud propustio da oceni.

Drugostepeni sud će postupiti po navedenim primedbama i doneti odluku zasnovanu na zakonu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučio je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković