U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA i dr, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA i okrivljene BB - advokata Dragana Živkovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Koceljevi II6K. 314/23 od 03.04.2025. godine i Višeg suda u Šapcu 1Kž1-200/25 od 11.08.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 24.02.2026. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA i okrivljene BB - advokata Dragana Živkovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Koceljevi II6K. 314/23 od 03.04.2025. godine i Višeg suda u Šapcu 1Kž1-200/25 od 11.08.2025. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Koceljevi II6K. 314/23 od 03.04.2025. godine okrivljene AA i BB oglašene su krivim zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. u vezi člana 33. KZ i izrečene su im uslovne osude i to tako što su im utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 8 meseci i istovremeno određeno da se navedene kazne neće izvršiti ukoliko okrivljene u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učine novo krivično delo. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Šapcu 1Kž1-200/25 od 11.08.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i okrivljene BB - advokata Dragana Živkovića i presuda Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Koceljevi II6K. 314/23 od 03.04.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zajednički branilac okrivljene AA i okrivljene BB - advokat Dragan Živković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljene oslobodi od odgovornosti za izvršeno krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ ili iste ukine i vrati na odlučivanje Osnovnom sudu u Šapcu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zajednički branilac okrivljenih u podnetom zahtevu označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da u radnjama okrivljenih nije ostvarena posledica krivičnog dela, jer u dispozitivu optužnog akta nije činjenično opisana posledica predmetnog krivičnog dela - na koji način je ugroženo spokojstvo građana - VV i GG, a što je neophodno za postojanje predmetnog krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ čini onaj ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir. Za postojanje ovog krivičnog dela zahteva se da je remećenje javnog reda i mira takve prirode i intenziteta da se može smatrati težim ili da je učinilac svojim radnjama značajnije ugrozio spokojstvo građana, dok je drsko i bezobzirno ponašanje ono nepristojno ponašanje koje u znatnoj meri odstupa od prihvaćenih pravila ponašanja, a obuhvata nasilničke postupke izražene u jačem stepenu, koji se mogu odnositi kako na ljude, tako i na određene objekte.

Prema činjeničnom opisu dela u izreci pravnosnažne presude, okrivljene AA i BB, u vreme bliže označenom u izreci presude, u sedištu firme „...“, u uračunljivom stanju, grubim vređanjem oštećene DD, zlostavljanjem, vršenjem nasilja nad istom, izazivanjem tuče, drskim i bezobzirnim ponašanjem, značajnije su ugrozile spokojstvo građana VV i GG na taj način što su navedenog dana na parking prostoru ispred navedene firme, kada im je oštećena DD prišla i sela u automobil na mesto vozača, dok su okrivljene pakovale u auto kese sa poslovnom dokumentacijom firme i rekla im da je pozvala policiju i da ne idu dok policija ne dođe, okrivljena AA otvorila vrata od kola, uhvatila oštećenu za ruku, vukla je da izađe, pocepala joj garderobu, čupala je za kosu i hvatala za vrat, a potom je pljuvala, vređala govorila: „glupačo, majmune, prljavušo“, pa kada se okrivljena AA odmakla od kola oštećene, a oštećena izašla iz istih i stala ispred vozila tada su okrivljene AA i BB uhvatile oštećenu rukama sa obe strane, rastezale je, vređale, vukle, dok je ona vrištala, plakala i dozivala u pomoć, pa kada su okrivljene prebacile kese u drugo vozilo, a oštećena im zatražila da otvore gepek, okrivljena BB udarila oštećenu otvorenom šakom po licu, a potom je oštećena sela u vozilo u pokušaju da spreči okrivljenu AA da vozilo startuje, a okrivljena AA ju je pljuvala, grebala i izbacila iz automobila, pri čemu je oštećena sve vreme bila na telefonskoj liniji sa VV kome je govorila da pozove policiju, a događaj je posmatrao GG koji se nalazio u krugu firme, pri čemu su okrivljene bile svesne svog dela i htele njegovo izvršenje i bile svesne da je njihovo delo zabranjeno.

Polazeći od iznetog, Vrhovni sud nalazi da iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje su okrivljene AA i BB optužene i pravnosnažno oglašene krivim i to kako objektivna, koja se tiču radnje izvršenja, koja se sastoji u zlostavljanju, vršenju nasilja nad drugim izazivanjem tuče, drskim i bezobzirnim ponašanjem i posledice dela, koja se ogleda u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana (VV i GG), tako i subjektivna obeležja, koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenih, usmeren na izvršenje krivičnog dela u pitanju.

Kako iz izreke presude proizlazi da se kritični događaj odigrao pred GG koji je ceo događaj i posmatrao kao i da je VV ceo događaj slušao preko telefona, te s obzirom na preduzete radnje okrivljenih, to je po oceni ovog suda na navedeni način došlo do težeg ugrožavanja spokojstva građana, što dalje znači da je radnjama okrivljenih prouzrokovana jedna od alternativno propisanih posledica krivičnog dela iz člana 344. stav 1. KZ.

Vrhovni sud je imao u vidu i presudu Vrhovnog suda Kzz 938/2023 od 26.09.2023. godine na koju se branilac okrivljenih u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti poziva, ali nalazi da ista nije od uticaja na drugačiju odluku u ovom postupku, imajući u vidu činjenicu da branilac navedenu odluku ne interpretira pravilno.

Shodno iznetom, po stavu Vrhovnog suda, opisane radnje koje su okrivljene preduzele sadrže sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih pobijanim pravnosnažnim presudama je učinjena i povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP time što su okrivljene osuđene za izvršeno krivično delo, a da pri utvrđenom činjeničnom stanju sudovi nižeg stepena nisu utvrdili da je nastupila posledica krivičnog dela, odnosno nisu utvrdili da li je, kako i na koji način značajno ugroženo spokojstvo građana VV i GG, na koji način po stavu ovog suda, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, Vrhovni sud je zahtev zajedničkog branioca okrivljenih, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja je zakonom dozovljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, ali u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se ta povreda sastoji.

Po oceni Vrhovnog suda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, u delu koji se odnosi na navedenu povredu zakona, nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva ne samo opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Vrhovni sud prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje koju konkretnu povredu zakona je branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković